|
 Madredeus predstavlja fenomen koji je uspeo da tradicionalnu portugalsku muziku proširi na sve kontinente uprkos tome što su sve pesme na portugalskom jeziku. Osnovna tema muzike koju Madredeus stvara je oko reči saudade, portugalskog izraza koji počiva na čežnji za nečim dragim, nečim izgubljenim, nečemu što postoji i u prošlosti i u budućnosti, poput izgubljenog ljubavnika za čijim dodirom maštamo slomljenog srca.
Kao i sama reč, muzika Madredeusa (ime dolazi od manastira u kome su imali svoj prvi nastup 1987. godine) posvećena je osećanjima koja članovi grupe gaje prema rodnom gradu Lisabonu. Tuga i bol odsustva prosto ožive na bini pomešani sa radošću povratka u rodni grad koji im je i doneo svetsko priznanje pojavljivanjem na soundtracku za film Wim Wendersa: Lisbon Story.  Beogradska publika u Sava Centru mogla je da čuje kako stare, tako i pesme sa poslednjeg albuma "Faluas Do Tejo" koje su bazirane na portugalskoj narodnoj i fado muzici, melanholičnim temama o sudbini,ljubavi i gubitku koje podjednako donose ultimativnu patnju,sreću i ublažavaju bol života. Madredeus je sačinjen iz tri akustične gitare, klavijaturiste i glasa Terese Salgueiro koji je činio da sala u trenutku zamre u tišinu najdublje noći, a zatim da poput grmljavine talasa o obalu ponovo oživi. Njen glas je prosto zadivljujuć, toliko prirodan a opet poptpuno kontrolisan, posedujući neverovatan vibrato koji može da uključi i isključi po želji time naglašavajući i dajući neverovatnu snagu pojedinim rečima koje većini nerazumljive su te večeri imale sav smisao sveta. 
Sačinjen iz dva dela, prvi deo koncerta veoma je ličio nastupu od pre dve godine pošto su uglavnom izvodjene numere sa albuma Un Amor Infinito i prethodnih izdanja. Drugi deo delom je predstavljao novo izdanje Faluas Do Tejo. Intimnosti cele večeri doprinelo je i veoma diskretno svetlo na bini kao i reflektori koji su se na plafonu sale presijavali poput morske pučine paćeni povremenim objasnjenjima o numerama koje ćemo čuti tihim i nenametljivim tonom pevačice Terese Salgueiro. Potpuno nepomična većinu vremena, na trenutke njišući se graciozno u prelepoj balskoj haljini, činila je da i njen najmanji pokret bude snažan poput urgana, izvodeći spore, beskrajno opčinjavajuće numere. 
Savršen zvuk samo je doprineo skladu koji su glas Terese Salgueiro i pratećih gitara činili zajedno sa klavijaturama prezentujući zadivljujuće i nesvakidašnje iskustvo za svakoga ko ih je po prvi put slušao. Melanholične melodije i oštar, snažan glas rušili su sve kulturne i jezičke barijere i stvarali utisak da su se te večeri obraćali svakome od nas pojedinačno.
Nesvestan pravog značenja reči saudade, razum je pustio srce da odgonetne misteruju koju u sebi čuva Madredeus.
Uroš Jelić © Kontra - Sva prava zadržana |
