 Posle petnaest godina Vaya Con Dios održala je dva koncerta u Beogradu. Iako kod nas vlada mišljenje da nam većinom stižu „reciklirani bendovi“, čije je vreme odavno prošlo pa je naša publika osuđena da nadoknadi ono što je bila prinuđena da propusti, sa Vaya Con Dios to nije bio slučaj.
Bend je nastupio u sastavu u kojem nastupa još od 1999. Sava Centar je bio pun. Koncert je počeo pesmom Just A Friend Of Mine, nakon koje su se ređali hitovi Don't Cry For Louie, I Don't Want To Know, Johnny, Puerto Rico, What's Woman... Sve pesme izvođene su u novim aranžmanima, u nešto sporijem ritmu i sa naglašenim jazz elementima, što je još više isticalo snagu glasa pevačice Deni Klajn. U jednom trenutku duhovito je pitala da li smo za strare ili nove aranžmane. Kada je većina rekla da je za stare, odgovorila je: «U redu, pobedili ste, ali sledeći put.» Scenografija je bila krajnje svedena, bina nije imala nikakve propratne rekvizite-samo Deni, bend i prigušena svetla. Više ste imali utisak da sedite u jazz klubu neke svetske metropoloe, nego u Sava Centru. U eri moderne muzičke industrije gde se sve više potcenjuje moć ljudskog glasa, Vaya Con Dios nas upravo na tu moć podseća. Bend koji je nastao 1986. svoje ime dobio je tako što je Deni Klajn, pred njihov prvi nastup gledala dokumentarac o kubanskoj četvrti u Majamiju, Vaya Con Dios bilo je ispisano na zidu. Kao da je iz te čudne mešavine Majamija i Havane, naizgled nespojive, izašla muzika Vaye Con Dios. Prvi singl Just A Friend Of Mine bio je prodat u milionskom tiražu. Grupa se pojavila kao pravo osveženje i ubrzo postaje main stream 80-ih, ostalo je već za stranice muzičke istorije. Kako su sami članovi isticali, nisu želeli da prave komercijalnu muziku, več da isprobaju kako zvuči rock u kombinaciji sa latino, flamenko i bluz elementima. Ono što je toj čarobnoj mešavini udahnulo dušu i dalo neodoljivu privlačnost jeste glas i ekstravagantna pojava pevačice Deni Klajn. Njen glas je neverovatan ne samo zbog izuzetnih vokalnih sposobnosti već i zbog dara da prenese emocije, da pomeri i promeni slušaoca. Briselska pevačica kroz svoje pevanje donosi atmosferu velikih gradova i onu vrstu sete koja je neobjašnjiva, a sa druge strane donosi osećaj vedrine. Ta magija Deninog glasa nije izostala ni na beogradskom koncertu. Pre izvođenja pesme Time Flies Deni je rekla da je zaboravila kada je poslednji put gostovala u Beogradu, ali ju je podsetio recepcionar u hotelu-pre petnaest godina. «And time flies» rekla je. Nama je tih petnaest godina proteklo u mnogo čemu, neke od njih bile su suviše mračne da bi se spominjale. Činjenica da su Vaya Con Dios opet u Beogradu i da više nismo tačka koja se redovno zaobilazi na turnejama svetskik bendova, govori da izlazimo iz tog mračnog kruga. A ona kosmopolitska atmosfera koju Deni sa sobom nosi osećala se to veče u publici. Raspoloženje je doseglo vrhunac kada je Deni na bisu otpevala Đelem, đelem u čemu joj se pridružila Olivera Katarina i ceo Sava Centar je bio na nogama. Kakve je emocije ova sjajna umetnica izazvala, osećaj čistog glasa koji stremi uvis i kao da se oslobađa samog sebe. Taj osećaj možda najbolje može da izrazi stih iz pesme Just A Friend Of Mine, a taj stih je: «Since you came things don't look the same.»
Jovana Koprivica i Vesna Radman © Kontra |
