 Mnogo puta preskočen ili jednostavno zanemaren usled svoje prvobitne namene, Muzej Savremene Umetnosti tokom godina sasvim slučajno postao je hram ozbiljne elektronske muzike. Tokom godina u malom foajeu impresivnog zdanja svoje zvučne radove izlagali su Xploding Plastix, Sofa Surfers a sada u jeku promocije svog poslednjeg albuma “Sound Mirrors” i londonski super duo Coldcut.
 Impresivna istorija londonskog para koji čine Jonathan Moore i Matt Black pored vođenja jedne od najuspešnijih nezavisnih etiketa Ninjatune, uključuje i druge mnogobrojne projekte poput umetničkih instalacija u Galeriji Moderne Umetnosti u Glazgovu, galerijama Pompidou i Barbican u Parizu i Londonu kao i razvijanje sopstvenog softvera za manipulaciju video materijala u realnom vremenu Vjamm, koji impresivno u realnom vremenu spaja zvuk i sliku dovodeći u potpunu harmoniju audio i vizuelni doživljaj.
 Vremenom je Coldcut uspeo da se etablira kao najvažnija pokretačka sila iza underground kulture Velike Britanije isporučujući albume koji su upotpunosti zanemarili granice konvencionalnog rastežući zvuk i melodiju do svojih granica poput “Stop That Crazy Thing”, “Let Us Play!” i sada “Sound Mirrors”.
Pred prepunom salom Muzeja Savremene Umetnosti iza impresivnog pulta načičkanog kompijuterima, semplerima, miksetama i neizostavnim gramofonima Moore i Black pokazali su da uprkos mnogim kritikama i dalje mogu da raznesu podijum svojim neobuzdanim breakbeat i trip hop ritmovima uronjenim u estetiku spoken worda iz usta pratećeg MC-ja Juice Aleema.
 Iako koncipiran kao promocija novog izdanja Coldcut ne propušta priliku da iskaže i svoje političke i stavove vezane za ekološka pitanja kroz numere “Re:volution” i “Timber“ koje predstavljaju oštar napad na politiku Blaira kao i bespoštedno uništavanje Amazona.
Efekat svake numere bio je pojačan slikama koje su se savršeno uklapale u tok samog nastupa umnogočemu zahvaljujući Vjammu.
Oštri drum n bas ritmovi koji su pratili “Re:Volution”, maestralni semplovi iza “Timber” vrlo brzo su napravili mesta za etno motive “True Skool” i rime Roots Manuve, označujući prelazak na pomalo drugačiji zvuk albuma “Sound Mirrors”.
Lik Robert Owena na ekranu iza Moora i Blacka praćen elektrosnkim melodijama i afro beatom na “Walk A Mile” uvodi nas u old school house vode, numera koja svojom kontrolisanom melanholijom neodoljivo podseća na Owenov rad sa Photekom na “Mine To Give”.
 Nedostatak impresivnih gostovanja na bini sa albuma “Sound Mirrors” poput uvek ekscentričnog Mike Ladda, impresivnog Manuve ili božanskog glasa Owena uživo bez ikakvih problema uspeo je da nadoknadi Juice Aleem dajući još jedan sloj kreativnog naboja i umetničke slobode na uzavreli nastup koji za mnoge nindže vrlo lako moze postati jedan od najboljih nastupa ove godine jer barem na trenutak “the lunatics have taken over the asylum”.
Uroš Jelić © Kontra - Sva prava zadržana |
