 Nije lako sesti i pisati realno o nekom događaju ako ste u vezi sa istim jako pristrasni. Prema tome, nema laži, veliki sam poštovalac celokupnog dela David-a Coverdale-a i ostaviću svakome pravo na svoje mišljenje. „Ujed Bele zmije“, „Snake rasturio Beograd“, „Najbolji koncert ove godine“ čine mi se kao subjektivne ocene, totalna nemaštovitost i uobičajene floskule u naslovima članaka raznih medija. Prepucavanja o tome koji je najbolji događaj ovog leta mlaćenje su prazne slame, treba li po zilijon puta pominjati onu izreku o različitosti ukusa?
Kada se tehničke stvari i ozvučenje odrade onako kako to nalažu pravila velikih koncerata i to upotrebe profesionalci, onda je sve ostalo stvar lične percepcije. Nabrajanje pesama koje su se izvodile čini mi se neprikladnim, uverivši se da je oko 8000 prisutnih ljudi (raznih generacija) itekako znalo o čemu se tu radi, šta se peva i svira. Onima koji nisu došli na koncert, ili su ga propustili padanjem u nesvest, obezanjivanjem ili nekim drugim čudnim stanjem i iznošenjem od strane redara, preporučio bih da pogledaju snimke na domaćim TV stanicama, poslednjeg, uživo snimljenog, DVD izdanje Whitesnake-a „Live... in the still of the night“, i dovoljna će im biti informacija da je beogradska publika dobila apsolutno isti tretman. Razmenivši utiske sa nekolicinom ljudi, došao sam do zaključka šta je to što su videli kao lošiji deo koncerta, ali nikako kao veliku zamerku. Naime, ni sam nisam preterani ljubitelj solo scena na bini, te je možda petnaestak minuta previše za solo tačke gitarista Reb Beach-a i Doug Aldrich-a, ali očigledno su dobro došle kao predah Coverdale-u. Performans Tommy Aldridge-a, bubnjara, u jednom delu je ipak bio malo više od standarda, palice su završile u publici a njemu da kraja solo tačke nisu bile potrebne druge. Moj ukus bi za izbor pesama napravio malu premetačinu u redosledu izvođenja i dodao numeru „Wings of the storm“, možda i nepravedno zapostavljenu tokom David-ove karijere. I na kraju, dobronamerna kritika upućena nekome ko je zadužen za Tašmajdanski stadion je ta, da bi polako mogli da pronađu sredstva za sanaciju već opasno ruiniranih tribina i bolje rešenje nesrećnih izlaza za parter. Sead Ismić © Kontra
|
