 Ono što je za neukrotivi avanturistički eskapizam Ernesta Hemingveja bila španska korida, ono što je za nesalomivog, neustrašivog individualistu, heroja američkog vesterna značio Meksiko, to za Ostrvski njuh Monti Pajton - ovog nadrealističkog prestupnika Terij-a Gilijam-a i kontinentalni duh Dzajls-a Piterson-a i nemački muzički kolektiv Jazzanova predstavlja Brazil.
Nedosanjani san, poslednje utočiste, svet u svetu, svet izvan sveta, iznad prostora i vremena. U tami bezdomne stvarnosti, sa duhom zarobljenim u aparatu, za desakralizacijom opterećeni zapad, Brazil je kao u istoimenoj pesmi " mesto gde java lepša je od sna, tamo gde mesec nas obasjava". U carstvu koje zovemo fudbal sunce najjače sija u Brazilu. Nekada je to bio, pa samo skoro sport, danas je to zabava miliona, amfetamin masa, poput karnevala u Riju supermarket u kome samo robe govore dok svaki drugi jezik zamire. Kako je primetio francuski srebrni letač Mišel Platini - Ne kaže se uzalud da neko pravi stolice, a da neko drugi sedi na njima. Za to vreme na drugom kraju sveta, nakon što su poželeli " zbogom Lenjinu " i odlučno okrenuli leđa dekorativnim crvenim abrakadabra idejama o jednakim stomacima, neodgovarajućim zahtevima novog vremena i novih saznanja građani Nemačke su se s vetrom promena koji je dunuo u ruševine nove, ujedinjene republike preko noći preselili iz sivih prodavnica u obojene praznike potrošnje. Posadivši seme brazilske plesne raskalašnosti u hladno elektronsko srce Berlina deca neke nove Nemačke, drugačijeg poetskog nerva Jazzanova, u formaciji Dj tima i producentskog trija posle pune decenije muzičkog krstarenja Svim Mogucim Svetovima, odlučili su da u godini odrzavanja Svetskog prvenstva u Nemackoj, ove godine katologizuju brazilske pesme u kompilaciji prikladnog naslova Pazi, Fudbal ( Pazi, fucibol), kao svoj doprinos najznačajnijoj fudbalskoj svetkovini na planeti. Tim povodom u Beogradu je prvog dana Mundijala, 9. juna, gostovao Alex Barck u novootvorenom prostoru letnjeg Plastica nazvanog Jam. Plemenite verzije klupskog ugođaja sa mnoštvom bogatih ritmova svoj krug postovalaca u Beogradu zadobile su ponajviše zaslugom učestalih gostovanja i radijske emisije, acid jazz inovatora Dzajls-a Piterson-a. Dzajlov osećaj za suptilnu mešavinu ritmova sa korenom u džezu, bossa novi, soulu, u cijem jezgru se još ukrštaju i rare groove, funk i drum and bass i latino ritmovi, spajanjem različitih žanrova je pokazao da tehnika nije dovoljna, već da postoji nešto iznad nje. Harmonija je osnova muzike puna matematičkih formula kojima kada udahnete dušu dobijate muziku. Svojim estetskim zahvatima Dzajls je od džeza načinio sasvim novu, podmlađenu,elegantnu, sik damu. Primenjujući ovu formulu Jazzanova, u digitalnoj klimi Gibsonove svečulne halucinacije, bezmalo savršenim kompijuterskim organizmima i hiperfunkcionalnim virtualnim mozgovima udahnjuju dašak topline od preostalih mrvica razdrobljenog ljudskog duha. Najbolji pokazatelj kako sve ovo zvuči uživo bio je sofisticirani klupski set Alex-a Barck-a u izuzetno fleksibilnom prostoru Plastic Jam-a. Fokusirajući se na Phonic Jazz Chronic produkciju, vršljajući po kasnim sedamdesetim i ranim osamdesetim, ukrštajući Dzordz-a Djuk-a i Stivi-a Vonder-a, Alex-a Barck-a je omogućio okupljenima da opušteno ćaskaju i lagano meškolje u opojnim ritmovima mutiranog atmnosferskog naboja, pokazujući zasto je ova muzička smesa omijena i na sofi, i u baru i u automobilu i na plesnom podijumu, kako za običan svet, tako i za japijevsku razbibrigu. Posle nekoliko popijenih " huhuhaha ", kada proključa sav taj ludi testosteron, osećate kao da više niste usisani u crnoj rupi opštih stupidarija naciona- već da imate 35 stepeni na plaži, svoj " seks i grad " i neki sasvim, sasvim drugačiji svet egzotičnih tonova, u kome baš ništa ne može da vas ne veseli. Gipki i slikoviti Berckov stil oslikava mapu, a vama dodeljuje savremenog Filijasa Foga koji kreće u svoj put oko sveta u kome Vam je jedini potrebni vodič zapovednički ritam svakolikih perkusija. Ako se izuzme nekoliko ispraznih tehno " zakucavanja " koja su u publici dočekana u parodijskom ključu, te večeri ste ostvarenje privatnog hedonističkog raja mogli da pronađete i u ljutom zahuktaju valovitog mora brazilskog popa, američkog soula ili u zgusnutim slikama naelektrisanog uzbuđenja salonskog tipa kao preslikanog iz Diskoteke 54.Završetak je pripao prema očekivanju, novom najmarkantnijem glasu Bristola, Benu Vestbicu. Set Alexa Barcka je, definitivno, prefektan letnji soundtrack koji u sebi komprimuje svu različitost, raznolikost i neuporedivost Svih Mogućih Svetova. Rastko Ivanović |
