 Nikada osveštana zgrada Evangelističke crkve izgrađena od strane Nemaca tokom Drugog svetskog rata u Beogradu, 1942. godine, poznata kao Bitef teatar zaživela je vremenom kao upečatljiv pozorišni prostor.
{Ako je realnost desupstancijalizovana i derealizovana, onda ona može postojati samo da bi bila igrana na sceni u svetu oko nas. Svuda, u duhu stand-up komedije i u kafani. Za takav postupak impregniran neumornim delanjem sestara Bogavac najubojitiji primer je nova predstava Bitef teatra, “Bioskop Ponovo Ne Radi”. Lepršavo operišući sa tumorima na koži neizlečivo metastazirane stvarnosti, “Bioskop Ponono Ne Radi”, fragmentarnom dramaturskom matricom bezuslovno briše granice sveta fikcije i sveta egzistencije, potirući barijere između iluzije dela i iluzije stvarnosti. 
U sumanutom remiksu istorijskih fantazama gluposti, banalnosti, kiča i hiper-kiča “Bioskop Ponovo Ne Radi” u jednoj tački u kojoj implodiraju plime praznoverja, gatanja, folk parada, petparačkih papazjanija, reality-show pandemije i kataklizme aksiomatskog rangiranja, zaokružuje osuđenost vlastitih lakolomljivih aktera na neumitni ćorsokak inertnog zbivanja u potpalublju olupine koja je još davno osuđena na potonuće. Od otvaranja sa megahitom Goge Sekulić, “Gaćice”, trash nimfe uveliko već ovekovečene u popističkim krugovima preko BS,BS teme “Alal Vera” u kojoj je usemplovana njena pesma “Keš”, preko Cece, i njene štancovane, klonirane folklorne dece, operetski tonovi ‘lakog’ efekta posutog poarodičnom soli na improvizovanoj sceni grade iz situacije u situaciju ironični svet dela u kome se sudaraju antagonisti, marginalni i formalno beznačajni , uticajni i neuticajni, bez ikakvog napredovanja, bilo da su filmske sveznalice ili da su prinuđeni da nekonvencionalnim cool pristupima konvencionalizuju Hamleta dehamletizujući ga u izvrsnim scenama koje se poigravaju sa autorima koji se samošekpirizuju, bez prilike da postave granice razjapljenom haosu zemaljske zbilje nebeske Srbije. Ono šta ovu predstavu čini zabavnom, mislećom, višeslojnom i prodornom jesu pre svih energični i duhoviti, precizni i vispreni glumci koji predano, a nepretenciozno u miksturi slenga i visokoliterarnog izraza stvaraju delo koje raslojava, razabira, stvara i rastvara jedan pomahnitali teatarski univerzum, koji demistifikuje, razobličava, demaskira laži, obmane, simulacije i svakovrsne manipulacije u svetu oko nas. Meandrirajući razumnom svakodnevicom rasklapajući sadašnji trenutak zatočen u punoći kontuzije toka vremena, predstava u svojim rešetkama zaustavlja deliće vremena koji će već sutra išćeznuti samo da bi ponovo vaskrsli u svetu oko nas, a to je ono što je čini aktuelnom, iznova gledljivom i posebnom. Rastko Ivanović |
