 Kad su daleke 1976. godine dva drugara iz Mančestera - Pete Shelley i Howard Devoto – krenuli na put da vide Sex Pistolse u Londonu, nisu se ni nadali da će se ovo hodočašće u nepoznato za njih završiti u takođe veoma uticajnom bendu. Bilo kako bilo, doživljaji te februarske noći doveli su do toga da su mladići o kojima je reč uspostavili kontakt sa Pistolsima i doveli ih po prvi put u Mančester tog leta.
Bilo je potrebno da Pistolsi dođu i drugi put do severno-engleskog grada u razmaku od mesec dana, da bi im kao predgrupa nastupio sastav Shelleyja i Devotoa -Buzzcocks - uz oduševljenu podršku tek oformljene punk ekipe. Do kraja te godine Buzzcocks su izdali EP «Spiral Scratch», jedno od prvih pravih nezavisnih punk izdanja i formulisali svoj agresivan i melodičan zvuk. Po odlasku Devota (osnovao uticajnu new wave grupu Magazine), klasična postava Shelley-Diggle-Garvey-Maher dala je definiciju onog što se u muzičkoj istoriji nazvalo pop-punk zvukom! Radilo se o spoju ferentično odsviranih melodija i tutnjanja ritam sekcije, preko kojih je Shelleyev za ono vreme relativno nežni vokal pevao ljubavne priče ulične uverljivosti. Mada su tokom sedamdesetih objavili nekoliko albuma, kao što su «Another Music In Different Kitchen», «Love Bites» i «A Different Kind of Tension», za ubedljivo najbolji album Buzzcocksa smatra se «Singles Going Steady» - kolekcija najboljih singlova. Naime, ova grupa je redefinisala vrednost singla i trominutne pop pesme, te su «Orgasm Addict», «What Do I Get» i «Ever Fallen In Love» postale alternativne himne nove osećajnosti, pomalo cinične, ali još uvek u potrazi za romantikom... Veoma je teško i nabrojati kasnije grupe koje su više ili manje sledile ovaj trag, ali je činjenica da su Buzzcocks za trenutak omogućili opet svima da se ne stide svojih emocija. Od američkih sastava kao što su Descendents, 7 Seconds, All, pa i The Replacements, preko Nirvane do današnjih Green Day, svi su redovno citirali Buzzcocks kao legendarne i neprevaziđene uzore, takoreći deo lektire. Njihov najnoviji album, upravo objavljeni «Flat Pack Philosophy», šesti je po redu, što znači da se Buzzcocks nisu razbacivali inspiracijom svih ovih godina, nego su znali da sačekaju momenat kad ima smisla nešto vredno ostaviti iza sebe. I dalje privlače priličnu pažnju i zbog svog novog studijskog materijala i zbog pojave novog talasa britanskih gitarskih bendova predvođenih sastavom Franz Ferdinand, koji ih neprekidno muzički citiraju. |
