 U ovom osvrtu na koncert Iron Maiden-a neće biti priče o zvuku i „Hali 1“ beogradskog Sajma. Pogotovo to neću učiniti ja, jer kao čovek koji se samo amaterski bavi muzikom, smatram da nisam kadar da pričam o tim tehničkim detaljima. Svirali su tu gde su svirali, sa ozvučenjem koje je obezbeđeno, i ne sumnjam u to da su svi ljudi koji su bili u organizaciji koncerta dali svoj maksimum da zabava bude dobra, i bila je!
U tačno 20h, kao i prema najavama, nastupila je Lauren Harris sa svojim bendom. Čini mi se da je biti predgrupa ujedno i velika čast ali nekada i ne toliko zahvalno. Posebno mislim na to kada publika u potpunosti nije upoznata sa pesmama izvođača, a i kada se s dosta nestrpljenja očekuju glavne „zvezde“, pa se osim prosečnog slušanja i eventualno malo poskakivanja za zagrevanje, ne može ništa više ni očekivati. Svakako, to nimalo ne umanjuje činjenicu da je Lauren dala sve od sebe i zainteresovala mnoge da ozbiljnije shvate muziku koju prezentuje ćerka basiste Iron Maiden-a. Mnogi ljubitelji Maiden-a su se pribojavali liste pesama koja će biti odsvirana na beogradskom koncertu. Bilo je mnogo rasprava jer se znalo da su u okviru „A Matter of Life and Death“ turneje uglavnom svirali sve pesme sa novog albuma i samo par starih hitova. Bila je i grupa ljudi koja je ipak smirivala strasti i objašnjavala da se Beograd nalazi u okviru mini turneje obilaska gradova u kojima nikada nisu svirali ili je prošlo mnogo godina od kako su Steve Harris i ekipa obišli to mesto. Dobro je što barem nismo u onoj najgoroj, u ovom slučaju, prvoj grupi. Iron Maiden nas posećuju četvrti put, ali pošto je prošla 21 godina od poslednjeg njihovog koncerta kod nas, dobili smo od njih sve ono što su mnogi domaći fanovi propustili.  Šou su otvorile prve tri pesme novog albuma a onda je uvodna priča Bruce-a Dickinson-a razuverila i one „najnevernije tome“. Iako mene baš i nije kupio pričom da mu je baš kontrolor leta na aerodromu Nikola Tesla poručio da moraju da sviraju stare hitove, jer će publika biti nezadovoljna, to i nije toliko važno, prvi set „starina“ je počeo Wratchild-om i „Trooper-om“, ludnicu u publici je nemoguće opisati. Buru su malo stišale još dve nove numere a onda su se do kraja koncerta nizali nezaboravni stihovi i refreni. Svako je tu imao svoj vrhunski trenutak, naravno u ukuse nije potrebno zalaziti, te je tako grupa veseljaka iz središta partera uspela da prošvercuje, pored zaista strogog obezbeđenja, jednu baklju koja se viorila dok je sa bine prštao „Iron Maiden“, kao poslednja pesma pred bis. Nismo bili uskraćeni ni za jedan scenski nastup od onoga koji dobijaju i svi ostali širom sveta. Čuveni Eddie, maskota benda, pojavio se u militantnom stilu, prvo u tenku a na „The Evil That Men Do“ je paradirao binom.  Hala je bila prepuna i Dickinson je s pravom poručio da se sledeći put, kada budu dolazili, vidimo na nekom otvorenom prostoru. Tada će verovatno raspon godina na koncertu biti još veći nego 14.03.2007. a sada je bilo po tri generacije jedne porodice. Koliko su se svi fanovi Iron Maiden-a, protekle dve decenije, nadali da će bend ipak doći i održati koncert u našoj zemlji, sinoć je većina izašla sa željom da „Hallowed be the name“ ipak nije poslednja pesma koju ćemo čuti uživo od ovih legendi heavy metal scene. Sead Ismić © Kontra |
