|
 Ne sumnjam u to da ljubitelji naučne fantastike, deo svoga vremena, posvećuju razmišljanjima na temu vremenskih dimenzija. Da li ste ikada pomislili da ćete na neku temu iz fantastike razmišljati posredstvom ljubavnog filma? Ne bi ni trebalo! Osim ako nemate, što bi moja devojka rekla, mozak poput mog (zlobinici bi rekli trenutak totalnog odsustva romansijerstva), pa umesto da u toku filma obraćate pažnju na platonsku ljubavnu bajku, vi se, za ime boga, bavite trivijalnom stvari mogućeg postojanja više od jedne vremenske dimenzije. Kao olakšavajuća okolnost se mora uzeti što je sve za dobrobit čovečanstva i radi boljeg razumevanja i ostvarive ljubavi u sklopu filma.
Iako je radnje filma „Kuća na jezeru“ smeštena u apsolutno sadašnje vremenske okvire, mene je često podsećala na nekadašnje ljubavne manire neojađene savremenom tehnologijom. U svetu e-mailova, sms-ova i elektronskih čestitki, zaboravili smo značenje iznenađenja u obliku koverte i pisma koje ukazuje koliko je neka nama draga osoba odvojila vremena da nam saopšti svoja osećanja. Unoseći se u film i korespondirajući sa protagonistima, i sam se pitao zar sve to ne može da se reši jednim pozivom? Zar svi ti vremenski okviri ne bi bili raspršeni posredstvom nekog savremenog komunikacionog sredstva? Ali tada bi definitivno ovaj film izgubio svu čar epskog pripovedanja i propao bi pokušaj da se savremenom svetu udahne malo staromodne čari iskazivanja poštovanja i ljubavi. 
Možda se stvari mogu gledati i na drugačiji način. Mnogi će u bajkovitoj vremenskoj razlici, koja se nalazi kao nepremostivi bedem između dvoje zaljubljenih, zapravo videti današnje kilometarske razdaljine često odvajajući srodne duše željne trajnog spajanja. Da li su sve te vremenske i daljinske razlike tolika prepreka ljudima kojima je predodređeno da zajedno koračaju životnim drumovima, moraćete sami da otkrijete, razdaljine su danas lakše savladive ali ih čovek i dalje često čini nepremostivim.
Emprijski, nije delovalo kao da će „Kuća na jezeru“ uticati na proširenje suznih kanala kod ženskog dela publike, ali moje procene su apsolutno bile neutemeljene. To ne znači da apriori jači pol treba da odustane od upoznavanja sa novim filmom Alehandra Agrestija, već je samo prikriveni savet da pri kraju filma spreme maramice, budu podrška svojoj dragoj i upute joj koju nežnu reč :)
Da li je Kianu opravdao dobijenu ulogu Aleksa? Ne mogu odgovoriti. Laički bih rekao da je njegova fizička pojava mnogo svrsishodnija u ovom filmu nego što bi se očekivala nekakva epohalno odigrana uloga. Nemojte, molim Vas, ni pomisliti da je to neko mačoističko iživljavanje nad muškim seks simbolom, prosto, nekada imam utisak da Rivs ne može da pobegne od gestikulacije ustaljene u filmu „Neverovatne avanture Bila i Teda.“ To je ono što mnogi u poslednje vreme zameraju Zoranu Cvijanoviću u njegovoj ulozi Mileta.
Sandra Bulok je odigrala korektnu ulogu savremene žene, koja, kao po nekom već ustaljenom stereotipu, vapi za pravom ljubavi. Nedostatak strpljenja možda nije svojstven današnjim ženama, ali u svakom slučaju, mogao je skupo koštati doktorku Forester, da u poslednji čas nije shvatila kako se ipak treba svojski pomučiti za ostvarivanje ljubavnog sna.
Da li bajke imaju srećam kraj još niko nije odgonetnuo, zato i jesu bajke.
Sead Ismić © Kontra  Naziv: LAKE HOUSE
U bioskopima od: 2006-08-16
Režija: Alejandro Agresti
Uloge: Sandra Bullock, Keanu Reeves
Kompanija: Warnerbros
URL: http://thelakehousemovie.warne rbros.com/
|
