 A: Zadovoljstvo je biti ovde. Prvo hvala svim što ste došli. Izvinjavam se svima, ne samo što sam zakasnio danas, već zato što je moj bend zakasnio. U Beogradu smo trebali da budemo pre 10-15 godina. Ali, danas smo ovde, i ja garantujem da ćemo dati sve od sebe. Bend sada svira zaista dobro. Ne znam zbog čega, ali mi se čini da doživljavamo uskrusnuće, i veoma se radujem večerašnjem koncertu.
A: Glazgov je grad koji konstantno mora da reinvent them self. Kada smo mi odrasli u Glazgovu, za one koji ne znaju, to je industijski, ne tako lep grad. Ali, bilo je čudno, jer kada smo mi odrastali industijski razvoj grada se završavao, imali smo osećaj da grad propada. Više se na pravimo ružne zgrade, ne bavimo se rudarstvom, ali pravimo mnogo više muzike. I kao što ste rekli, lepo je svedočiti o takvim događajima. Ljudi poput našeg benda, Bell and Sebastian, Franz Ferdinand, Travis, Texas, Mogwai, fantastični Blue nail. A opet to nije postala scena. Nije kao što je Sijetl bio scena, ili kao Dublin koji je imao scenu jedno vreme.
A: Kada ljudi govore o Simple Minds uvek moram da ih pitam koji Simple Minds? Jer je bend počeo kao punk-rock bend, pa je postojao period art school avangarde, elektonski pop, stadiumski rock, politički, 'Belfast Child' je folk pesma. Čini mi se da smo uspeli da se krećemo u nekoliko različitih žanrova, a da opet ostanemo Simple Minds. Zašto, nisam siguran, izgleda da se ove stvari idu u krug (dešavaju se ciklično). Glavni razlog je jer su muzičari veoma talentovani, i mogu da sviraju različite žanrove, i zato što imamo želju i što smo radoznali, i što gajimo ljubav prema različitoj vrsti muzike.
A: Sinoć smo svirali u Beču.... Svako veče izlazimo na binu i publici želimo da damo osećaj puta kroz karijeru Simple Minds. Tako da sviramo stare pesme, sviramo velike pesme i sviramo pesme koje bi ste očekivali da čujete. Mislim da imamo dobru ravnotežu, u smislu da sviramo velike hitove, ali sviramo i pesme za hardcore obožavaoce. Naravno i novi album, na koji nismo ponosni, ali smo veoma srećni tako da sviramo i par pesama sa novog albuma. Imamo 10 do 12 pesama koje sviramo svako veče, ostalih 10 pesama menjamo. Svesni smo da nam je ovo prvi koncert u Beogradu, tako da nećemo svirati sve pesme sa novog albuma. ......
A: ... Slava koju smo mi imali nije došla preko noći već je bila postepena. Mi smo karijeru gradili pet, šest godina i istina je da nam je pesma 'Dont you forget about me' otvorila vrata slave, ali smo mi več krozta vrata prolazili. Već smo imali no.1 album, ne u Amrici, u Americi to je bio kao dinamit, ali na drugim mestima to je bilo postepeno. ... Nije ispravni da kažem da ne volim tu pesmu, ali je ispravno ako kažem da mi to nije jedna od omiljenih Simple Mind pesama, ali je takođe ispravno reći da je to bila fantastična pesma za nas. To je pesma koju uživamo da izvodimo uživo i koja je posebna za mnoge ljude. Kada smo je snimili bili smo mladi, i bili smo nervozni jer je pesmu napisao neko drugi za nas, i šta ako pesma postigne uspeh a mi ne budeno mogli da to ispratimo. Ali je naša sledeća pesma bila 'Alive and Kicking' tako da smo mogli da živimo sa tim. Ali, da, bilo je čudno.
A: Dublin, bla bla... Sviramo oko 5 koncerta nedeljno, i bićemo na turneji 8 ili 9 meseci. ... Stvarno uživamo u svakom minutu.
A: Ranije su već dva puta bili zakazani koncerti u Beogradu, ali se nažalost nisu održali. Ali postojala je jaka želja. Na ovoj tureni, ono što je zanimljivo, da u poređenju od pre 10 godina, 15 odina, 20 godina, imamo mogućnost da nastupimo u Bratislavi, Bugarsko, Rumuniji, na mestima koja su nova za nas, koja su posebna. Večeras dolazimo sa reputacijom koju moramo da opravdamo. Reputacijom sa kojom moramo da održimo koncert posle koga ljudi neće reći 'bilo je dobro'. Mi želimo da ljudi kažu 'Fuck! To je bilo odlično'. I to je ono što poušavamo da uradimo. Naravno to nije uvek moguće, ali to je ono što pokušavamo, da ljudi ne bi rekli 'videli smo ih posle 20 godina bili su malo umorni, bili su stari, bili su...', ljudi mora da kažu da je to ono što su čekali.
A: Balck and White tour naziv dolazi od pesme sa albuma. Imamo pesmu 'Black & White’. Ja ne želim da živim u crno-belom svetu. Ja sam veoma srećan što živim na Siciliji gde ima mnogo boja. Ali pesma govori, ne znam o vašoj vladi, ali o našoj vladi, koja nije moja omilena vlada trenutno, za njih nište nije crno ili belo. Za njih je sve nešto između. U Engleskom imamo izraz koji znate 'daj mi crno na belo'. Pesma govori o tome, i postala je ime albuma.
Hoćete li da pričam o Chrisi crno belo, ili u boji. Ona je divna žene, odličan umetnik, fantastičan model, pain in tha ass. Ali bio sam zaljubljen u nju i deo mene će uvek biti. Zašto nismo sarađivali, ja bih to voleo ali mi ona ne bi dozvolila.
A: Mi smo Škoti, iz Glazgova, ali za mene je Glazgov skoro kao irski grad. Irci su dolazili u Škotsu, naročito u Glazgov da bi radili. Dosta ljudi je otišlo u Mančester, London i Glazgov. Moja porodica, kao i četri člana grupe je porelom iz Irske. Iako smo iz Glazgova, i iako smo Škoti, Irska je blizu i odgajani smo u tom imigrantskom duhu. I uvek smo gledali šta se zbiva u Irskoj. Čak i naš fudbalski klub Glazgov Celtic je imigrantski tim. Uvek smo imali tu kulturološku povezanost, folk muzika, irske pesme, bunotvničke pesme, i bilo je neizbežno da se u jednom trenutku kao tekstopisac okrenem tome. Imao sam 27, 28 godina, imali smo uspeha. I kada si uspešan ljudi žele da znaju za koje se vrednosti zalažeš i u šta veruješ. Na jedan čudan način, nismo mislili, to jeste bila politička pesma, ali nismo mislili da jeste. Mislili smo ovo su teme, rezirali smo politiku Margaret Tačer, prezirali smo što je bila veliki prijatelj aparthejda, i želeli smo smo da pišemo pesme protiv toga, kao i drugi ljudi. Itse teme su i danas prisutne, rasizam, imigranti, nasilje, rat, siromaštvo, teme su zapravo iste i danas. Desilo se da je sve to na jednom albumu, albumu o kome govorite, 'Street fighting year'. Ljudi nas često pitaju zašto ne napišete još takvih pesama. Mislim da hoćemo, ali taj album je bio tako celovit, da bi bilo teško da napravimo bolji.
A: Juče sam popunjavao formular za vizu, jer imamo koncerte u australiji i Hong Kongu, i nisam znao svoju adresu, jer nisam siguran gde živim, i to mi odgovara. Provodim dosta vremena na Siciliji, u Francuskoj, još uvek sam u Glazgovu, za mene dom je gde se dobro osećaš.
Ono što se meni dopada u toj pesmi jeste jer ličnost u pesme peva ' kod kuće sam ali sam udaljen miljama daleko'. Ne znam da li još uvek tragam za nečim, ali uživam u putovanju, u traganju...
A: Mi jesmo novi bend, u poređenju sa Bob Dylanom, Rolling Stonesima. Ljudi kažu da je Simple Mind legendaran bend, u poređenju sa mojim herojima Neil young, Lou Reedom, Bob Dylanom, Rolling Stonesima mi smo nove legende, oni su prave legende. Naravno da nismo novi bend ali znaš na šta mislim. Mi smo boy band.
A: Uvek želiš da se nadmećeš, prvo sa sobom. Želim da budem bolji kompozitor, definitivno želim da budem bolji igrač, želim da budem bolji pevač, želimo da budemo bolji bend. I ako počneš sa time...
Muzika je subjektivna, to nije atletika, imaš štopericu, početak i trkap se. Postoji takmičenje za prostor na radiju, takmičenje da se prodaju karte, da dobiješ prostor u novinama, ali stvarno ne možeš da misliš o tome. Mi moramo da mislimo kako da pišemo bolje pesme, kako da budemo bolji bend. ...
A: Neki od muzilčara ne vole ovaj životni stil. Meni odgovara, ali mislim da oraš biti određeni tip čoveka, neki od ljudi, naravno imaju novca pa su mogli da biraju, ali ne vidim kraj originalnoj postavi benda. Mi smo kao porodica, i ako porodica, imamo svoje ratove, i nečija devojuku ne voli nečiju ženu, ali se za venčanja i sahrane okupimo.
Ludi koji imaju normalne poslove, kada pogledaju novine i vide pop zvezde koje govore koje su umorne, iili pod pritiskom, pomisle ovi moraju da se šale. On više nije želeo, jer je bio na tunejama 110 godina, i to je bio veliki udarac za nas, jer je bio motor benda, i to nam je dosta poljulalo samouverenost.
A: Interesantno je jer do skora niko ništa nije imao lepo da kaže o osamdesetim. Ja nisam glasnogovornik osamdesetih, ali misli da svaki period ima dobr stvari. Osamdesete su dogo imale tu negativnu konotaciju, I razmišljao sam zašto. Znam na primer da na Tv-u kada kažu osandesete oni prikažu kosu Boy Georga. Jesu li to osamdeseti? A šta je sam dobrom muzikom Cura-a, Echo and the bunnymen, The Fall, New Order, Police, Dair Straits, Jochua Tree, šta se dešava. Ali sve što vidite je Bannanarama, nemojte me pogrešno shvatiti i to su osamdesete. Ali poslednih nekoliko godina pojavili su se bendovi koju su rekli, ustvarinama se osamdesete dopadaju, bendovi kao The killers, Bloc Party, Kaise Chiefs, Franz Ferdinand, i verovatno je taj krug nešto prirodno.
Volim ove bendove koje sam upravo spomenuo, ali moj najbolji album prošle godine je album kanadskog benda Arcade Fire, Anthony and the Jhonson, i nije retro, on je sa druge planete sa neba. |
