Britanski duo Chemical Brothers je, istražujući najstarije godove transkulturnog stabla, stvorio novu alhemičarsku lepotu zapaljive elektronske materije. Njihova omamljujuća dance muzika funkoidne breakbeat muskulature nastaje kao fluidan proces semplovanja i apsorbovanja šizoidne prirode horora sadašnjosti i neke bolje prošlosti.Na svojim vrhuncima ovaj hemijski melanž uobličava kontrapunktivno pismo beskonačnih tragova kultura i uticaja (otud i njihov novi pogled na Renegade Soundwave, Spiritualized, Primal Scream...).
Ovo pismo iz paralelnog halucinogenog univerzuma bilo da je ukrašeno šljokicama Kajli Minog, gimnastičkim umećem Sofije Kopole, popističkom pravovernošću Bet Orton, ekscentrizmom Noela Galagera, hologramskom crnom drogom Q-Tipa, imaginarnom space-pop odisejom Flaming Lipsa ili retro futurističkim šikom na potezu Alister Krouli-Happy Mondays-Klaxons, uvek otmeno korača plesnim podijumom ocrtavajući mapu za kretanje kroz istoriju moderne psihodelije.
U poodavno odmaklom rekvijemu za ovaj deo sveta, u hibernaciji kao normalnom, redovnom stanju narodnog duha domćinske Srbije, podatak da posle nedelje u kojoj su se tako bizarno, kako to samo ovde može, isprepletani politički kanibalizam i sam vrh svetskog dizajna i da malo nakon toga u Srbiju redom dolaze Bebel Žilberto. Chemical Brothers, Kaiser Chiefs, RHCP, Beastie Boys i Wu-Tang, zaista je više od obične kulturne činjenice. S obzirom da su u deceniji za nama, od starta 1995. godine do danas, dokazali da nisu meteori koji nakratko zasijaju pa nestanu, nego zvezde koje u kontinuitetu svetle, dolazak Chemical Brothersa organizaciji Exit Dance Arene u, za ovu priliku, Beogradsku Dance Arenu, s pravom je isčekivan kao pravi istinski praznik za sve ljubitelje elektronske muzike.
Dve male bine na ulazu u Arenu, dva stejdža – na prstenu oko koncertnog prostora sa 30-ak najpopularnijih srpskih DJ-eva i glavna bina sa klasicima domaće scene pripremali su atmoseferu za „out of control“doživljaj.
Nakon standardnog seta Vlade janjića, usledio je Belmondo funky style pionira elektronske scene u nas – Noise Destruction. Njihov 50-minutni, pomalo jednotonalni live-act uz koju kapljicu hard-corea začinjen je raznovrsnim varijacijama na njihovu staru fiksiranost temom Otpisanih uz očekivani krešendo oličen u legendarnom hitu „Laki je malo nervozan“ koji je za ovu priliku odeven u novo ruho.
Nakon uzleta sa oficijelnim Chemical Brothers di-džejom usledila je elektronska terapija galvanizacijom (Galvanize) po samom izlasku Eda i Toma na scenu.
Audio-vizuelna kaleidoskopija hipnotičkog zvuka nadojenog laserima i stelt ekranima sa projekcijama hologramskih plesnih silueta delovala je poput digitalnog vrha talasa koji se razbija i ponovo uzdiže rasipajući fluorescentnu penu na sve strane Beogradske Arene.
To pršti, to puca, to se rasprskava sa svakim novim taktom. Za sve one koji su koristili kiselinu siguran sam da ovakvo iskustvo ostavlja trajne posledice.
Te noći razorna oluja za um i prvoklasni acid za uši u nastupu rastrojenosti svih čula svojim soničnim vetrovima razgonila je demone iskrivljene stvarnosti kreirajući psihodeličnu džunglu nastanjenu jarkim vizijama humanoidnih robota, sajborg tigrova i razigranih majmuna. Nakon ovog ekstatičnog plesa spirala koja se raspredala u čistu energiju čineći da kritične tačke prelaze u sve veće kritične tačke uzbuđenja, spirala kao simbol haosa anulirana je, bivajući zamenjena znakom krsta se u non-gravitalnom elektro prostoru uz prepoznatljivu mantru „....believe in something...“ odvija proces ustanovljenja digitalnog jevanđelja. U tom trenutku činilo se da Ed i Tom svakom elementu svoje psihohemijske slagalice daju odgovarajuće mesto i značenje.
No, dok je publika tražila i željno iščekivala „Setting Sun“ i „Block Rocking Beats“, Chemical Brothers su zabasali u slepu ulicu rutinskog, bezličnog. Tromog kvazi-autorskog nastupa. Grandiozna digitalna simfonija kosmičkog koitusa iz kog je začeta elektronska materija imanentna Big Beat-u kao Big Bang-u, strmoglavila se brzinom svetlosti u had kreativnog mrtvoljublja.
Veliki rock&roll guru, američki kritičar Džim Dikinson voli da istakne da je rock&roll, kao američko rvanje-golema, nameštaljka i velika prevara koja odlično funkcioniše, pa samim tim i nije prevara.
Nekada je dobra priča ipak jača od istine. Zapravo je uvek tako.
Britanski duo Chemical Brothers je, istražujući najstarije godove transkulturnog stabla, stvorio novu alhemičarsku lepotu zapaljive elektronske materije. 
