Drama turbulentne adolescentske egzistencije u osnovi je oduvek bila ista, samo se njen dekor kroz istoriju uvek menjao. Ta drama nepodrediva svetu odraslih, uklještena između probuđenih, krstaški razgoropađenih hormona i dvostrukog zahteva da se istovremeno bude samosvesna i autonomna osoba, ali i pokorna pudlica svojih roditelja oduvek se najsuperiornije ventilirala kroz rokenrol.
Usijani rokenrol gejziri puni vrele gitarske vode decenijama su predstavljali idealno sredstvo za ultimativnu sabotažu nametnutih konvencija programiranog života koji se nesumnjivo,sve više kruni iz dana u dan.
Danas, čini se više nego ikada pre, savremena mašinerija za proizvodnju monotone istosti, zategnuta oko ose projekta MTV-zacije planete u bujajućem prazniku beskrajnih razlika ugušila je primalni krik iskonske rokenrol energije.
Da je ovakvo gledište i pored sve svoje osnovanosti, ipak, samo teza u moru drugih teza, kao refleksija savremenog manihejstva koje zlo vidi svuda osim u samom sebi, mogli su se uveriti svi oni koji su posetili beogradski koncert jednood najpopularnijih sastava današnjice – britanske new-wave-pop-punk atrakcije Kaiser Chiefs.
Od prvih taktova uvodne „Every Day i Love You Less And Less“ bilo je sasvim jasno da čak i kada se servira u modernoj, pomalo ružičastoj ambalaži, neizmerno duga gitarska zavesa kakvu na sceni prave Kaiser Chiefs bez ostatka uvlači publiku u svoj meki sjaj pružajući joj pravo oružje za rušenje zidova turobne stvarnosti na „I Predict A Riot“.
Bilo da su suptilni i nežni, bilo da su razbarušeni i anarhični, ponekad naizgled i naivni, ovi momci iz Lidsa su uvek beskompromisno energični čime se svojom neposrednošću oštro usecaju u svest slušaoca spremajući ga za uskovitlano afektiranu akciju gitarskog praska.
Beogradska publika, iako ne baš brojna, uspela je da na pravi način odgovori zadatom visokonaponskom izazovu ne štedeći dlanove i emitujući erupcije oduševljenja bez obzira da li Arenom tutnji „Rubby“ ili završna „Oh My God“.
Sve ovo nikako drugačije nije ni moglo da bude zato što osim svih svojih pevačkih kvaliteta frontmen Kaiser Chiefsa Riki je i mmmmmmnogo sladak.
Naoružana frenetičnoim energijom i posuta zvezdanom prašinom muzika Kaiser Chiefsa predstavlja istinsku mladalačku himnu novovekovnom lagodnom nonkomformizmu. Stoga je i njihov beogradski koncert na trenutke bio bolji i od seksa.
Drama turbulentne adolescentske egzistencije u osnovi je oduvek bila ista, samo se njen dekor kroz istoriju uvek menjao. Ta drama nepodrediva svetu odraslih, uklještena između probuđenih, krstaški razgoropađenih hormona i dvostrukog zahteva da se istovremeno bude samosvesna i autonomna osoba, ali i pokorna pudlica svojih roditelja oduvek se najsuperiornije ventilirala kroz rokenrol.
