Iz produkcije DreamWorks Pictures sti

Jedini problem leži u tome što on kuću ne sme da napusti. Kejl je u kućnom pritvoru tri meseca, i ako stupi samo jedan korak izvan okruženja od tridesetak metara oko kuće, završiće u pravom zatvoru. A u zatvorskim ćelijama baš i nema igrica ili kablovske.

Njegov život nije oduvek bio ovakav. Godinu dana ranije, Kejl je živeo u srećnoj porodici u kojoj su svi bili veoma vezani jedni za druge. Međutim, otac mu gine u saobraćajnoj nesreći, a Kejl smatra da je on odgovoran za to. Ova trauma ima dalekosežne posledice po psihu mladića. Nekada dečko koji voleo da izlazi odjednom postaje zatvoren i povučen. Kada jedan bezosećajni profesor pomene njegovog oca, Kejl izgubi strpljenje i udari ga. Samo zahvaljajući molbama njegove majke on ne završava u zatvoru.

Sad ludi u svojoj kući dok njegova majka pokušava da drži sve konce u svojim rukama radeći noć i dan. I dok sve počinje da ga guši, Kejl počinje da primećuje spoljašnji svet. Pomoću drugorazredne opreme za nadgledanje počinje da špijunira susede, najčešće Ešli, koja ga ubrzo provaljuje. Na njegovo iznenađenje i ona biva zainteresovana za njegov hobi.

Ono što je počelo kao igra pretvara se u smrtnu opasnost kada Kejl i Ešli posumnjaju da je jedan od njihovih suseda (Dejvid Mors) serijski ubica koji uspeva da izbegne kaznu. Ali ko bi njima poverovao? Možda je reč samo o njihovoj živoj mašti. Ili su se možda sapleli o tajnu koja može da ih košta života.

Napokon, i ubice moraju da budu nečiji susedi...

Putovanje u «Nemir»
Za pisca Kristofera Landona, bogate kuće i nalickani travnjaci mogu da budu savršeno mesto za skrivanje serijskog ubice.

Landonu naizgled mirno predgrađe stvara efekat šume, u kojoj ljudi žive zaboravljajući na okolnosti – dobre ili opasne – koje ih okružuju. «Mislim da mnogi ljudi koji žive u ovakvim naseljim upadaju u svakodnevnu rutinu, i najvećim delom, ne poznaju svoje susede baš dobro.»

Za scenaristu, jedan od najprivlačnijih aspekata ovakvog trilera nije u odgovoru na pitanje «da li on jeste ili nije serijski ubica?», već ličnosti nestašne grupe tinejdžera koji predstavljaju srce priče.

Ono što se dopalo producentu Džou Medđuku iz kompanije Montecito Picture bili su upravo Landonovo istraživanje voajerisanja u kombinaciji sa stilom koji se kretao od komičnog do zastrašujućeg. «Svi filmovi su na izvestan način voajerisanje,» kaže Medđuk. «Ali ima onih izuzetnih koji govore o ljudima koji osmatraju, gledaju stvari. Tu je Antonionijev «Blowup», «Peeping Tom» Majkla Pauvela, Hičkokov «Prozor u dvorište», Kopolin «Prisluškivanje», uz još neke. Oni prikazuju nekoga ko gleda u nešto, ponekad s kamerom, ponekad ne. I to je fascinantno, jer tako postajemo svesni da smo uvek voajeri kad sedimo u bioskopu. Osećaj se pojačava kada imate ugao gledanja nekoga ko špijunira nekog drugog.

NADGLEDANJE SUSEDSTVA
Za ulogu Kejla, problematičnog tinejdžera kome se dnevne obaveze svode na špijuniranje suseda, producenti su tražili glumca koji ima čvrstinu da iznese čitav film (njegov lik se nalazi skoro u svakoj sceni) i da iznese sve dimenzije i probleme ličnosti jednog tinejdžera. To znači da je morao da bude pametan, zabavan, malo mračan, malo čudnjikav i, konačno, da ima sposobnost da preuzme odgovornost i ponaša se kao junak. Brzo su doneli odluku čim je Šaja Labuf ušao u prostoriju za audiciju, i manje više, otišao sa ulogom: Labuf je uspeo da premosti onaj nezgodni trentutak u karijeri između deteta glumca (u izuzetno popularnoj TV seriji) i mladog glumca nosioca glavnih uloga (igra u nekoliko filmova, uključujući i Transformerse Majkla Beja i producenta Stivena Spilberga).