Transmenu powered by JoomlArt.com - Mambo Joomla Professional Templates Club

“Nemoj se boriti. Ne treba ništa da radiš. Kada se probudiš, osećaćeš se potpuno isto.”

Psihijatar iz Vašingtona Kerol Benel ne povezuje ono što se desilo sa šatlom sa bizarnim dešavanjima koja se gomilaju oko nje: jedna njena pacijentkinja strahuje da je njen muž zamenjen strancem; nasilni ekscesi na ulicama se nižu; i vrlo čudna supstanca stiže u njenu kuću u slatkišu njenog sina Olivera—nešto što je možda živo.  

Ona ispriča svom prijatelju i kolegi, Benu Driskolu, da nešto nije u redu uprkos činjenici da Vašington ne izgleda zainteresovan. Zvaničan stav je da je to jednostavno novi oblik gripa, ali pre nego što shvati težinu onoga što se dešava Kerol pušta Olivera da provede vikend sa svojim ocem, visokim zvaničnikom u Centru za kontrolu bolesti, koji je Vašingtonu istražuje nesreću i jedan je od prvih bio na licu mesta.

Kako se epidemija širi, Kerol otkriva da isti ljudi koji su zaduženi za suzbijanje bolesti zapravo šire nešto daleko gore—sporu nepoznatog porekla koja napada ljudsku DNK dok domaćin spava, remodelujući je u liku nečega što izgleda i govori kao mi, ali bez ijedne ljudske emocije. Naizgled preko noći, ljudi oko nje se transformišu u neku vrstu roja sa jednim imperativom: da inficiraju druge i preuzmu kontrolu.  

Čineći sve što je u njenoj moći da ostane budna, Kerol kreće na očajničko putovanje u izmenjeni svet pokušavajući da ostane živa dovoljno dugo da pronađe svog sina. Da bi se sakrila među njima, moraće da ostane mirna… da ne pokaže nikakvu emociju… i, iznad svega, da ne zaspi.

Dobitnica Oskara Nikol Kidman (“Sati”) i Danijel Krejg (“Kazino Rojal”) glume u naučno-fantastičnom akcionom trileru “Invazija,” zastrašujućoj odiseji u svet u kome je jedini način da se preživi, da se ne zaspi. U filmu glume i Džeremi Nortam (“Tudorovi”, “Gosford Park”) i Džefri Rajt (“Kazino Rojal”, “Anđeli u Americi”).

“Invaziju” je režirao Oliver Hiršbigel, koji je režirao nagrađivanu dramu “Hitlerov pad”, po scenariju Dejvida Kajganića, zasnovanom na romanu Kradljivci tela Džeka Finija.

“Zamisliti svet u kome svaka kriza ne rezultuje novim strahotama, u kome svaka novina nije puna rata i nasilja, za mene znači zamisliti svet u kome ljudska bića prestaju da budu ljudi.”

Od svog objavljivanja 1955, klasični roman Džeka Finija Kradljivci tela smatra se jednim od najzvučnijih primera moći naučne fantastike da istražuje socijalne i političke paradigme nekog vremena. 1956, prva filmska adaptacija pružala je podtekstni komentar takozvanog “Crvenog straha” koji je pogađao naciju; dok je rimejk iz 1978, koji se pojavio u vreme rata u Vijetnamu i Votergejt skandala, odražavao strahove stanovništva koje je prestalo da veruje svojim liderima.

 

Ova najnovija adaptacija, kaže producent Džoel Silver, kroz ideju vanzemaljske invazije, bavi se savremenim kulturološkim problemima koji proističu iz straha od društvenih i političkih nemira. “Film predstavlja ideju da se invazija može desiti bez brodova, bez fizičkog prisustva vanzemaljaca. Šta ako bi naše uništenje došlo ne od ruke napadača već putem mikroba? Najstrašnije je to što bismo se tada suočili sa nečim što bi moglo da se samo ušunja i preuzme sve, a da niko ne zna dok ne bude kasno.”

U savremenom svetu, šta se dešava kada se ljudi koji treba da štite javnost prvi promene? “Ako osetite da nešto nije u redu ali vlada, mediji, naučnici čiji je zadatak da zaustave bolest…svi vam govore da je sve u redu, ljudi će pomisliti da je u pitanju paranoja,” kaže Silver. “Tako moć može izmaći iz ruku – moć da se to zaustavi ili da se upozori veliki broj ljudi. Glavni likovi u ovoj priči moraju da nauče da veruju onome što vide pre nego što bude prekasno da se bilo šta učini.”  

“Invazija” je triler koji se odvija pred očima Kerol Benel, psihijatra iz Vašingtona, žene čije je dete oteto od nje u trenutku kada se svet menja skoro preko noći. “Za mene, suština je priča ove žene i njenog deteta,” kaže dobitnica Oskara Nikol Kidman, koja glumi Kerol. “To je ono što me je zainteresovalo. Nalet adrenalina koji dolazi sa željom da se spase osoba koju ste rodili—osoba koju volite više od svega na svetu—budi emocije koje nam inače nisu dostupne. Ja imam dvoje dece, tako da razumem tu bezuslovnu ljubav koja nas vezuje za te male ljude.”

“‘Invazija’ je triler koji se odvija u prepoznatljivom svetu današnjice,” kaže Silver. “U vreme ogromne političke, društvene i ekološke paranoje, zaista smo imali osećaj da je pravo vreme za ovaj film. Dejvid Kajganić je napisao originalni scenario koji ima svež pristup idejama iz romana.”

Da bi realizovao potpuno savremen i realističan pristup priči, Silver je angažovao priznatog nemačkog reditelja Olivera Hiršbigela, koji je nedavno uradio višestruko nagrađivani film “Hitlerov pad”, intimno viđenje Hitlerovih poslednjih dana. Producent kaže, “On je uneo takvu snagu, klaustrofobiju i intimnost u tal istorijski trenutak, a da nije izgubio neverovatnu realističnost svoje vizije. Oliver ima kreativnu potrebu da stvari budu što je više moguće autentične, i to je ono što nam je bilo potrebno u ovom filmu—osećaj da se sve dešava pred vašim očima u svetu koji prepoznajete.”  

Reditelj Oliver Hiršbigel kaže da je za njega ključna realističnost, čak i kada je u pitanju naučno-fantastična priča. “Kada nisam siguran, pokušam da zamislim kako bi to izgledalo u realnom životu. Pokušavam da izbegnem sve lažne, preterane filmske efekte.”

Kidmanova, koja je radila sa raznovrsnim rediteljima kao što su Lars fon Trir, Baz Lurman, Džejn Kempion i pokojni Stenli Kjubrik, bila je oduševljena prilikom da radi sa Hiršbigelom na njegovom prvom američkom filmu, posle uspeha “Hitlerovog pada”. “Volim kako Oliver spontano snima,” kaže ona. “Jako mu je stalo do glumačkog izvođenja. I voli žene. Divno je raditi sa čovekom koji želi da razume žensku psihologiju—šta ona oseća, šta je čini bogatijom i mudrijom—njega to fascinira.”

“Niko neće dirati moje dete.”

U okruženju priče o invaziji odvija se intimna priča o nekolicini likova koje zbližavaju sumnje koje se manifestuju na vrlo stvarne, zastrašujuće načine—počev od Kerol Benel, koja je tako nazvana u čast glavnog lika knjige, Majlsa Benela. Kidmanova igra psihijatra iz Vašingtona koja se nađe u epicentru oluje kada jedna od njenih pacijentkinja kaže sa se plaši da “njen muž nije više njen muž.”

“Kerol ne povezuje ono što joj govore pacijenti sa padom šatla,” kaže Silver. “Niko, a najmanje psihijatar, ne bi požurio sa zaključkom o vanzemaljskoj infekciji kada neko strahuje da se osoba koju poznaje i voli promenila. Umesto toga, ona se okreće svojoj profesiji. Zapravo, istina je toliko nezamisliva da ono što se dešava nikome ne pada na pamet dok ne bude prekasno.”

Za Hiršbigela, lik Kerol je sočivo kroz koje se prikazuje priča. “Ona je centar svega, iz njene perspektive. Nikol je unela veliki deo sebe u ovu ulogu u smislu snage i primarne potrebe da se zaštiti dete,” kaže reditelj. “Njene reakcije su bile veoma prirodne, što je povećalo uverljivost njene očajničke trke sa situacijom.”

Ubrzo Kerol otkriva da strahovi slični onima njenih pacijenata iskrsavaju širom zemlje. Da li je to masovna halucinacija, ili vrlo stvaran fenomen nekako povezan sa padom šatla? Kerol svoje sumnje poverava najbližem prijatelju, Benu Driskolu, lekaru. Bena glumi Danijel Krejg, koji kaže, “To je platonski odnos, ali naravno da je on ludo zaljubljen u nju. On želi da se brine o njoj. Njegov je san da bude sa njom.”

“Danijel je izuzetan u ulozi Bena,” kaže Hiršbigel. “Sasvim lako je dočarao sve slojeve svog lika: hrabrost, inteligenciju i nežnost koji pokazuju zašto se Kerol toliko oslanja na Bena. Danijel ima i sjajan smisao za humor. Bilo je zabavno raditi sa njim.”

Istog vikenda kada se desila nesreća sa šatlom, Kerol iznenada kontaktira njen otuđeni bivši muž, Taker, kojeg igra Džeremi Nortam. Kao zvaničnik Centra za kontrolu bolesti, Taker dolazi u Vašington da bi istražio ostatke spejs šatla i postaje jedan od prvih inficiranih. Njegova iznenadna želja da koristi svoje retko upražnjavano pravo posete sinu Oliveru, izgleda neobično za njega i Kerol postaje oprezna. “Njihova zajednička prošlost nije prijatna, pa to utiče na naš sud o Takeru od početka,” kaže Nortam.

Kakva god da je zaraza koja je šatlom stigla na Zemlju, ona se brzo širi pošto inficirani imaju nagon da inficiraju druge. “Kradljivci tela ne ubijaju ljude,” kaže Hiršbigel. “Oni ih drastično menjaju iznutra. Transformišu obične ljude u nešto drugo.”

“Inficirate se i proces se završava kada zaspete,” dodaje Krejg.

Centar za kontrolu bolesti pokreće hitni nacionalni plan vakcinacije u borbi protiv onoga što oni nazivaju snažnim gripom, ali serum ima suprotno dejstvo. “U jednoj sceni, Taker drži predavanje vladinim zvaničnicima o virusu i potrebi borbe protiv njega ali u stvari koristi priliku da inficira sve u prostoriji,” objašnjava Silver.

“Duboko u sebi, ti znaš da boriti se protiv nas znači boriti se za sve one stvari koje znaš da su pogrešne.”

Naizgled preko noći, živopisni, haotični svakodnevni svet se transformiše u nemi svet organizacije, počev od čuvara reda. “Kradljivci tela nisu glupi,” dodaje Dejvid Kajganić. “Prvi ljudi koje inficiraju su ljudi koji će im biti najkorisniji. Zato inficiraju ljude na visokim položajima u vladi, organima zakona i u ekonomiji da bi utabali put za laganu i brzu invaziju ostalih. Oni su izuzetno efikasni.”   

Sve više okružena ljudima koji žele da od nje načine jednog od njih, Kerol ima jedan hitan cilj: da spase svog sina, Olivera, koji je s ocem preko vikenda i u velikoj je opasnosti.  

Oliver je jedinstven po tome što iako zaspi, ne menja se. “On je imun na tu infekciju i nekako ima ključ za nalaženje leka,” objašnjava mladi glumac Džekson Bond. Ali, da ih ne bi otkrili, Oliver i njegova majka moraju da se predstavljaju kao Kradljivci tela. “Ne smete pokazati nikakvu emociju inače će otkriti da niste od njihovih i počeće jurnjava,” kaže on.

Oliverov imunitet prema vanzemaljskoj zarazi ključno je otkriće za tim naučnika koji očajnički rade pokušavajući da nađu lek. Džefri Rajt glumi Benovog prijatelja i kolegu, Doktora Stivena Galeana, koji se bavio istraživanjem epidemije od kako su mu Kerol i Ben prvi put doneli uzorak tajanstvene vanzemaljske supstance. Danijel Krejg kaže, “Od trenutka kada se prvi put susretne sa bolešću, on je posmatra na molekularnom nivou, i dolazi do zaključka da nije sa ove planete. Zato on predstavlja nadu protiv ove naizgled nezaustavljive invazije.”

“Ljudi umiru. Ljudi stoje u redovima kao da su u pitanju male boginje. Protiv čega vi zapravo vakcinišete ljude?”

Da bi pomogao stvaranje sveta “Invazije”, priznati scenograf Džek Fisk je sarađivao sa rediteljem Hiršbigelom. “Iako je radio na filmu velikog studija, radio je kao evropski reditelj ili dokumentarista,” kaže Fisk. “Ideja je bila da se ide na lokacije, da se one doteraju i snime brzo sa minimalnim osvetljenjem. Oliver je navikao da razmišlja u hodu i ostavlja otvorene stvari za istraživanje, pa smo se brzo tome prilagodili i obezbeđivali mu sve što mu je bilo potrebno u svakom trenutku.”

“‘Hitlerov pad’ je bio toliko ekonomično snimljen,” komentariše Džeremi Nortam. “Nije bilo gubljenja ničega. Oliver zna kada da ostavi kameru gde je i kada da je pomeri. Bilo je veoma zanimljivo raditi sa njim.”

Jedan od dominantnijih vizuelnih motiva u filmu bilo je postepeno gubljenje boje kako su Kradljivci tela preuzimali kontrolu. “Njih ne privlači boja toliko koliko privlači ljude, tako da je boja—odnosno njeno odsustvo—bilo način za njihovo raspoznavanje,” opisuje Fisk.

“Nije više bezbedno reći nešto, isticati se.  Koriste naš strah kao svoje najjače oružje.”

Dok ‘Invazija’ ima korene u klasičnoj naučnoj fantastici, Silver napominje da se film više bavi savremenim kolektivnim strahovima. “Ko zna šta će nas konačno povrediti kao društvo? Šta ako to ne bude uništenje ili eksplozije? To može biti nešto jednostavno poput mikroba, i mislim da je to danas mnogo strašnija pomisao. Ne znate odakle će doći ni kako će se to desiti.”

“Cela mitologija knjige Kradljivci tela i sada filma ‘Invazija’ jeste da oni dolaze iz svemira, da vas srede dok spavate, i jednog dana se probudite i vaš svet je potpuno promenjen,” kaže Kajganić. “Iznenada se nađete u manjini koja pokušava da vrati stvari na njihovo mesto. Ali ta klasična premisa postaje još strašnija i relevantnija kada pomislite na populaciju koja ne obraća pažnju na ono što se dešava u svetu. Taj svet bi mogao nestati za tren oka.”  

Silver zaključuje, “Nije slučajno to što invazija počinje na najvišim nivoima. Onda je samo pitanje vremena i straha ljudi kada će se zaraza proširiti na celu populaciju. Strah je uvek bio dobro oruđe da se ljudi spreče da vide šta se zapravo dešava. Ali,” dodaje, “kada ljudi počnu da bivaju zaraženi i kada ostane bez svih ljudskih emocija, nešto drugo počinje da se dešava: ironično, oduzimajući naše najsnažnije emocije, ova invazija takođe eliminiše one stvari koje nas najviše dele—bes, ljubomoru, mržnju, predrasude—i rezultat je neviđeni mir. Taker i ostali pokušavaju da ubede Kerol da je ono što nude, zapravo, bolji svet... i možda ne greše u potpunosti.”

Originalni naziv: THE INVASION
Premijera: 2007-11-01
Režija: Oliver Hirschbiegel
Scenario: David Kajganich
Uloge: Nicole Kidman, Daniel Craig, Jeremy Northam, Malin Akerman
URL: http://theinvasionmovie.warner bros.com/