Transmenu powered by JoomlArt.com - Mambo Joomla Professional Templates Club

Robert Ford je bi jedna od mlađih članova bande koji je u dogovoru sa vlastima eliminisao najslavnijeg odmetnika Divljeg zapada Džesija Džejmsa, ispalivši mu metak u leđa, dok je g-din Howard (ime pod kojim se bandit krio) nenaoružan stajao na stolici u svom domu i nameštao iskrivljenu sliku na zidu.

 Ali, ubistvo najpoznatijeg odmetnika Fordu nije donelo sreću. Premda je dobio obećanu amnestiju I novac od ucene, bio je svugde popljuvan kao bedni izdajnik, a nekoliko godina kasnije i ubijen u pucnjavi. Ironijom sudbine, Ed O’Kelly, šerif koji ga je ubio, bio je oženjen bliskom rođakom braće Janger, poznatih članova Džesijeve bande.  Kao što je Bred Pit izvrstan izbor za ulogu Džesija, tako je dobro odabran glumac, koji uzgred I lici na istorijsku ličnost koja ga je ubila. Boba Forda će u filmu reditelja Endrju Dominika, igrati Kesi Aflek, mlađi brat, poznatijeg Bena Afleka.

Džesi Džejms [BRED PIT] bio je jedna od prvih pravih slavnih ličnosti Amerike.  
Bezbroj knjiga je napisano i priča ispričano o najpoznatijem američkom odmetniku—sve živopisne i fascinantne, i sve usredsređene na njegovu javnu ličnost i smele poduhvate, i većina sa samo povremenom vezom sa istinom.    

 Za one koje je opljačkao i terorisao, i za porodice onih koje je ubio, možda je bio samo kriminalac, ali u senzacionalnim novinskim člancima i petparačkim romanima o Džejmsovoj bandi tokom 1870-ih, Džesi je bio predmet divljenja. Bio je Robin Hud, po njima, delovao protiv vlasnika železnice i banaka koji su iskorišćavali siromašne farmere. Bio je čovek sa tragičnim ciljem, ranjen i nepravedno okrivljen vojnik Konfederacije koji je uzvraćao udarac Uniji koja mu je uništila život. I, što je najvažnije, za sve uštogljeniju i civilizovaniju populaciju koja je vodila obične živote, bio je poslednji avanturista—simbol slobode i američkog duha, harizmatični buntovnik koji je prkosio zakonu i živeo po sopstvenim pravilima…po svim svedočenjima, bio je legenda.  

Među poslednjim njegovim obožavaocima bio je Robert Ford [KEJSI AFLEK], idealistički i ambiciozni mladić koji je posvetio život nadi da će jednog dana jahati uz svog idola. Nikada nije mogao da zamisli da će ga istorija zapamtiti kao “prljavu malu kukavicu” koja je pucala Džesiju u leđa.  

Ali, ko je zapravo bio Džesi Džejms, iza folklora i novinskih tiraža? A ko je bio Robert Ford, jedva devetnaestogodišnjak i pripadnik užeg kruga oko Džesija, koji je bio u stanju da ukloni tako veliku ličnost kada u tome nisu uspeli predstavnici zakona iz deset saveznih država? Kako su se sprijateljili i šta se desilo između njih u danima i satima koji su doveli do pucnja koji će okončati život jednog čoveka i definisati život drugog?     

Niko nikada neće saznati čitavu istinu.  

  Zasnovan na romanu Rona Hansena, “Ubistvo Džesija Džejmsa od strane kukavice Roberta Forda” zadire u privatni život najozloglašenijeg odmetnika Amerike i njegovog neočekivanog ubice kako bi pružio novi pogled na legendu i pozabaviti se pitanjem šta se zaista moglo desiti u mesecima pre tog čuvenog pucnja.  

Godina je 1881. i Džesi ima 34 godine. Dok planira svoju sledeću veliku pljačku, on nastavlja da ratuje protiv svojih neprijatelja koji pokušavaju da pokupe nagradu i slavu povezanu sa njegovim hvatanjem. Ali najveća pretnja njegovom životu će doći od nekoga kome će najviše verovati.

Studio Warner Bros. Pictures predstavlja film “Ubistvo Džesija Džejmsa od strane kukavice Roberta Forda” sa Bredom Pitom, Kejsijem Aflekom, Semom Šepardom, Meri-Luiz Parker, Polom Šnajderom, Džeremijem Renerom, Zui Dešanel i Semom Rokvelom.  

Scenarista i reditelj je Endrju Dominik, po romanu Rona Hansena, a film su producirali Bred Pit, Did Gardner, Ridli Skot, Džuls Dejli i Dejvid Valdes. Izvršni producenti su Bred Grej, Toni Skot, Lisa Elzi i Bendžamin Vajsbren.  

 “Džesi Džejms je bio veći nego što možete da zamislite. Otišli biste do njega, želeći da budete sa njim, da budete kao on…i uvek bi nešto nedostajalo.”   - Robert Ford

Kada je scenarista i reditelj Endrju Dominik pročitao roman Rona Hansena Ubistvo Džesija Džejmsa od strane kukavice Roberta Forda, zainteresovala su ga neka od istih pitanja koja su vodila godine Hansenovog istraživanja do tada neistraženih delića života Džesija Džejmsa.  

“Nisam znao mnogo o Džesiju Džejmsu i Robertu Fordu, ali me je privukla priča o ljudima i emocijama koji su bili živi i realistični,” kaže on. “Ko su oni?  Šta osećaju? Kako se odnose jedni prema drugima? Činjenica da su to bile dve legendarne ličnosti iz američke istorije samo je dodala novi nivo dramatičnosti, ali je ipak bila od drugorazrednog značaja.

“Ovo je bio portret Roberta Forda kakav do tada nisam video,” laže reditelj. “Daje vam osećaj šta je taj događaj mogao da znači njemu—ubiti čoveka u njegovoj kući pored Džesijeve žene i dece i čekati tu danima sa bratom koji je potpuno izgubio živce, i pokušati se suočiti sa neverovatnom reakcijom javnosti. Vidite njegov strah, njegove potrebe i ambiciju i pomislite, ‘Verovatno je bilo tako.’ To je ono što me je pogodilo tokom čitanja knjige i što sam hteo da dočaram na filmskom platnu.”

 Bred Pit, koji je, pored tumačenja glavne uloge, i producent filma, jednako je osetio potrebu da se pozabavi “seciranjem tih mitova, o Džesiju Džejmsu kao heroju i Robertu Fordu kao kukavici.”

“Film pruža intimni portret ove dvojice ljudi i sveta oko njih koji prikazuje čoveka iza legendarnog odmetnika i ogoljava njegovu ranjivost,” kaže producent Džuls Dejli. “Malo ljudi uopšte zna pravu priču o Robertu Fordu. Za njega, u pitanju je bila očajnička želja mladog čoveka da postane sve ono što nije bio i sve ono što je obožavao.”

Iako zasnovan na sveobuhvatnom istraživanju o glavnim likovima, njihovoj istoriji i vremenu u kome su živeli, odnos između Džesija Džejmsa i Roberta Forda u filmu je spekulativan i cilj mu je više da pobudi maštu nego da predstavlja određeno stanovište.  

Producent Ridli Skot kaže, “Univerzum Roberta Forda možemo samo da zamislimo, kao i dilemu Džesija Džejmsa pri kraju života, njegove lične misli i moguća žaljenja. Endrju nam predstavlja mogućnosti.”

 Producent Did Gardner dodaje, “Ova priča je autentično istraživanje ljudskog ponašanja, obožavanja, ega i prezira. Ono što se desilo među ovom dvojicom ljudi može se primeniti na bezbroj priča kroz vreme. Odnos između Džesija Džejmsa govori o tome keko nečije obožavanje nekog drugog mora biti istraženo u kontekstu njihovih života i individualnih potreba.”

“Ovo je više psihološka drama nego vestern,” kaže Pit. “Bavi se anatomijom ubistva i njegovih posledica.” Ova perspektiva vođena likovima čini film različitim od mnogih dramatizacija o ozloglađenom odmetniku i njegovom malo poznatom ubici. Iako akcija počinje noćnom zasedom i pljačkom voza tipičnom za Džejmsovu bandu, prava drama počinje da se odvija posle pljačke—u Džesijevim ličnim demonima, njegovoj opsednutosti prikrivanjem tragova i sve zagonetnijim odnosom prema članovima bande koji treba da sede besposleni dok im on ne kaže za sledeći posao.  

Nakon pljačke, Džesi se razilazi sa svojim bratom Frenkom, koji smatra da je došlo vreme da napusti život odmetnika i potraži bezbedniju egzistenciju na drugom mestu. Za to vreme, ucena stavljena na Džesijevu glavu porasla je do sume koju njegova banda ne bi mogla da sakupi u više pljački. Šta ih sprečava da ga prijave ili mu ispale metak u glavu u zamenu za sopstvenu bezbednost i pozamašnu nagradu? Odanost? Strah? Pre će biti, pomalo od oba.

 “Jedna od stvari koje mi se naročito dopadaju jeste činjenica da se likovi bore više sa sobom nego jedan sa drugim,” kaže Dominik.

Džesi Džejms se proslavio u vreme kada se koncept medijskog imidža tek počeo razvijati. Izdavači novina i petparačkih romana utoljavali su glad javnosti za uzbudljivom zabavom i Džesi Džejms je tome odlično poslužio. Priče o njegovim zločinima su često preuveličavane i, kada ni to nije bilo dovoljno, potpuno fabrikovane sa naglaskom na njegovoj harizmi i hrabrosti. Na takvom štivu je Robert Ford odrastao i to je inspirisalo njegove grandiozne snove.

Autor Ron Hansen kaže, “Za sliku o Džejmsu je delimično zaslužan Džon Njuman Edvards, izdavač novina iz Kanzas Sitija. Kad god je Džesi počinio zločin, Edvards je to prepričavao tako da ga predstavi kao smelog buntovnika ili nekakvog osvetnika potlačenih i siromašnih, a zapravo je Džesi bio zaslužan za veći deo osiromašenja. Usled toga, kriminalac je postao akcioni junak i predmet obožavanja.”  

Nasuprot tome, Ford je bio omalovažavan u medijima i u istoriji—njegovo postojanje je svedeno na jednu svrhu, kao da odražava osećanje iz natpisa na Džesijevom nadgrobnom spomeniku, “U znak sećanja na mog voljenog sina, ubijenog od strane izdajnika i kukavice čije ime nije vredno da se pojavi ovde.”  

Ironija je u tome što pravoj ličnosti Džesija Džejmsa nije bilo potrebno doterivanje da bi fascinirao: njegova nepredvidiva raspoloženja, motivi i kompleksni odnosi sa nekolicinom poverljivih ljudi. Takođe, Robert Ford je bio zanimljiv lik, kao i odnos koji se među njima razvio, a potom urušio.   

Posle njihovog upoznavanja preko Čarlija Forda i Robertovog uspešnog početka u bandi Džejmsovih, Džesi je angažovao Roberta da mu pomogne u preseljenju porodice na novu lokaciju, što je bilo uobičajeno posle svake veće pljačke. Nakon toga, Ford je ostao kao gost u kući, uživajući u prisustvu svog idola—i verovatno počevši da uviđa kakav je on u stvari.  

Očigledno, i Džesi je video nešto u svom mladom obožavaocu zbog čega je vredelo imati ga u blizini. “Ford je možda pokreuo neke misli koje su već postojale u Džesijevom mozgu,” kaže Skot. “Istovremeno, Džesi je sigurno uvideo aspekt obožavanja heroja u Fordovoj posvećenosti kao i netačnosti i ironije koje idu s tom idejom.”

“Možda je Ford podsećao Džesija na bolja vremena, ili čak na ambicije koje je on sam imao u tim godinama,” dodaje Gardner.  

U vezi sa potencijalnom opasnošću pozivanja Forda u svoj dom, Hansen veruje da se odgovor nalazi u Džesijevoj prirodi. “To je čovek koji je pljačkao banke i vozove; voleo je situacije koje su donosile smrtnu opasnost. Bilo mu je potrebno to uzbuđenje.”  

“Takođe je moguće,” dodaje Pit, “da je izazivao Forda. Čudno je to da bi skinuo opasač i okrenuo leđa. To je dovelo do mnogo debata i nagađanja, ali i dalje nema odgovora. I pored sveg istraživanja, Čak i Ron Hansen kaže da ima pitanja koja i dalje ostaju bez odgovora.”

Reditelj još kaže, “Robert je osoba koju je lako povrediti. Možda je zamišljao ako bi bio uz Džesija Džejmsa—ili čak bio Džesi Džejms—to bi bio nekakav štit. Pisano je puno o ovakvim slučajevima. Osoba zamišlja da ima posebnu vezu sa nekim, onda otkrije da nije tako, ili da to nije dovoljno. Obožavanje se pretvara u bes. Mislim da Fordova osećanja idu negde po liniji između ta dva osećanja.”

“Fordova tranzicija od obožavaoca heroja do ubice nije preterano drastična, i to je jedna od poruka filma,” kaže Gardner. “Bob nikada ne razmišlja o ulozi koju njegov ego ima u težnji za prijateljstvom sa Džesijem. On konačno shvata da sa Džesijem u njegovom životu, ima previše Džesija, a nedovoljno Boba. U odsudnom trenutku, ponese ga ideja da bude čovek koji će doći glave tom čuvenom odmetniku.”

U konačnoj analizi, bilo je bezbroj faktora koji su potpomogli Fordovu okluku da ubije Džesija Džejmsa, a među njima su bili i vrlo praktični razlozi samoodbrane i novca od nagrade. Tu su se mogli naći, po Dejliju, i “strah, sudbina, zavist, razočaranje i neodoljiva prilika da se bude ‘velik’ i da se nešto znači. U neku ruku, njihova veza je bila sudbinska. Kao da je Džesi odabrao Roberta Forda isto koliko je Ford odabrao njega.”  

Ali, čak i u trenutku fatalnog hica, i dugo posle toga, kaže Dejli, “Ford ni u jednom trenutku ne prestaje da obožava Džesija i da mu se divi.”  

“Na kraju,” kaže Dominik, “Robert Ford dobija ono što želi i postiže određenu slavu i ozloglašenost, ali otkriva da to nije ono što je zamišljao…kao što ni Džesi Džejms i život koji je on vodio nisu bili onakvi kakve je Ford zamišljao.”