Transmenu powered by JoomlArt.com - Mambo Joomla Professional Templates Club

"Lak za kosu" je zasnovan na komediji Džona Votersa iz 1988. godine o tinejdžerima na lokalnoj baltimorskoj igranci. Trejsi Turnblad, devojka sa velikom kosom i još većim srcem, ima samo jednu strast - igranje.

Njen san je da nastupi u Korni Kolins Šou, najluđoj baltimorskoj plesnoj TV emisiji. Trejsi bi se savršeno uklopila u šou, ali nažalost ima jedan, ne tako mali problem - ona se ne uklapa. Njena pozamašna figura ju je uvek odvajala od kul klinaca. Ali to neće zaustaviti Trejsi, jer ona je uverena u jednu stvar, a to je da je rođena za ples. Nakon što oduševi Kornija Kolinsa na školskoj igranci, Trejsi postaje stalan član njegove ekipe i prava TV senzacija, što će dodatno ogorčiti uobraženu zvezdu šoua Ember Von Tasl i njenu spletkarošku majku Velmu koja vodi WYZT TV stanicu. Ono što je još gore po Ember je to da Trejsi ne voli samo publika; Emberin dragi, Link Larkin (Zak Efron) takodje smatra da je Trejsi vrlo šarmantna. Stvar postaje lična kada borba izmedju dve devojke postane još interesantnija zbog takmičenja za krunu  “Mis laka za kosu”.

Trejsi Turnblad, velika devojka sa velikom kosom i još većim srcem, ima samo jednu strast – ples.  Njen san je da se pojavi u “Šou programu Kornija Kolinsa,” koji je najveći plesni šou na televiziji. Trejsi (Niki Blonski) se savršeno uklapa u taj šou, osim jednog malog problema – što se ne “uklapa”. Njena poveća figura je oduvek odvajala od kul društva, na šta je uvek podseća njena poveća majka, Edna (Džon Travolta). To neće zaustaviti Trejsi, jer ako je ova devojka u nešto sigurna, to je da je rodjena da igra. Dok joj njen otac Vilbur savetuje, “Samo napred, moraš pucati visoko da bi bio visoko.”

Nakon što je oduševila Kornija Kolinsa (Džejms Mesden) na srednjoškolskoj igranci, Trejsi dobija priliku da se pojavi u njegovom šou i istog trenutka postaje senzacija, što baš i ne odgovara princezi tog šou programa, Ember Von Tasl (Britani Snou), i njenoj majci Velmi (Mišel Fajfer), koja je urednica televizijske stanice WYZT. Ono što je još gore po Ember je to da Trejsi ne voli samo publika; Emberin dragi, Link Larkin (Zak Efron) takodje smatra da je Trejsi vrlo šarmantna. Stvar postaje lična kada borba izmedju dve devojke postane još interesantnija zbog takmičenja za krunu  “Mis laka za kosu”.

U školi, međutim, kratak boravak na kaznenoj nastavi i čudjenje koje izaziva cvetanje veze između njene najbolje prijateljice Peni Pinglton (Amanda Bajns) i Sivida (Ilajdža Keli) otvara Trejsine oči za važnije probleme od najnovijeg plesa ili najlepše frizure – a to je rasna nejednakost. Odbacujući opreznost, ona predvodi marš sa Motormaut Mejbel (Kvin Latifa) u borbi za integraciju i umesto toga završava sa nalogom za hapšenje. Trejsi je sada u bekstvu i prelazi u podzemlje – bukvalno – u podrum svoje drugarice Peni.  

Da li je Trejsi sreća napustila? Da li će propustiti finale takmičenja u plesu i izgubiti titulu “Mis laka za kosu”, ili će uspeti da se izvuče iz nevolje? Kada se sretnu velika kosa i veliki snovi svašta se može desiti – i dešava se – u ovoj razigranoj komediji koja pokazuje da se ne morate “uklopiti” da biste pobedili. Snimljen prema kultnom filmu Džona Votersa iz 1988, Lak za kosu, ovaj film okuplja sve same zvezde; Džon Travolta u ulozi Edne Tarnblad, Mišel Fajfer kao Velma Von Tasl, Kristofer Voken kao Vilbur Tarnblad, Amanda Bajns kao Peni Pinglton, Džejms Mesden kao Korni Kolins i  Kvin Latifa kao Motormaut Mejbel; tu su i Britani Snou u ulozi Ember Von Tasl, Zak Efron kao Link Larkin, Ilajdža Keli kao Sivid, Elison Dženi kao Prudi Pinglton, Džeri Stiler, Pol Duli i osamnaestogodišnja Niki Blonski, prvi put na filmu, kao Trejsi Tarnblad. Lak za kosu je režirao Adam Šenkmen (Bringing Down the House, The Pacifier), koji je ujedno i koreograf, po scenariju Lezlija Diksona (Freaky Friday, Gospodja Dautfajer).

Muziku za film pisao je Mark Šejmen (“Lak za kosu: Mjuzikl”, Besani iz Sijetla, Američki predsednik, South Park: Bigger, Longer & Uncut), dok su za tekstove bili zaduženi Skot Vitman (“Lak za kosu: Mjuzikl”) i Mark Šejmen. Film je snimljen po scenariju filma Džona Votersa Lak za kosu iz 1988, i pozorišnog mjuzikla iz 2002.

INSPIRACIJA
Priča o nastanku Laka za kosu počinje 1988, kada su filmski stvaralac Džon Voters i Nju Lajn Sinema snimili original Lak za kosu.  Kao i prethodni filmovi ovog reditelja, među kojima su Ružičasti flamingosi i Poliester, Lak za kosu je napisan, režiran i produciran od strane Votersa i ubrzo je postao još jedna kultna komedija. U ovom filmu se prvi put pojavila Riki Lejk u ulozi Trejsi Tarnblad, Divajn (čije je pravo ime Glen Milsted) kao njena majka Edna, i poznati glumac Džeri Stiler kao njen otac Vilbur. To je bila priča koju je jedino Džon Voters mogao da ispriča na takav, sebi svojstven, način.

“Napisao sam ga dok sam ležao u krevetu u svom bednom apartmanu u Baltimoru,” kaže Voters. “Mnogo toga što sam uneo u film sam i sam proživeo odrastajući u Baltimoru 60ih godina. Imao sam običaj da gledam plesni šou program namenjen tinejdžerima, na lokalnoj stanici koji se zvao “Šou Badija Dina”. Kao i ostali klinci koji su bili belci, voleo sam da slušam muziku crnaca. Postojale su tri radio stanice na kojima se puštala takva muzika.”

“Džon je zaista doživeo zajednički život ove dve kulture u Baltimoru,” kaže Džeri Stiler, koji u novoj verziji igra gospodina Pinkija, vlasnika butika u kojem se prodaje “kvalitetna odeća za kvantitativne devojke”.  

“Rezultat je bila priča koje je jedino i mogla da nastane iz njegove unikatne blesave ličnosti i takvog pogleda na svet,” kaže Stiler, koga su deca, Ejmi i Ben, naterala da prihvati ulogu Vilbura u originalu iz 1988. “Kod Džona ne postoje granice kada je u pitanju njegov smisao za humor, i zbog toga je on brilijantan kao filmski stvaralac. Njegova vizija života 1962. u Baltimoru je možda malo uvrnuta, ali morate priznati, neverovatno smešna.” Voters objašnjava da njegov film zapravo prikazuje kako su belci (u filmu kroz tinejdžerku Trejsi Tarnblad) shvatali pokret za integraciju. “Mislim da su ljudi prihvatili moj film zato što je smešan, a bavi se i socijalnim pitanjem na neposredan način, bez prosipanja pameti. Ono što je najbitnije je da u pravom šou programu Badi Dina nikada nije gostovala debela devojka. I to je suština lika Trejsi. Za mene, Trejsi, debela devojka, u suštini predstavlja svakog autsajdera, i njen san da zaigra u šou programu Kornija Kolinsa, predstavlja snove svih onih koji su na bilo koji način trpeli diskriminaciju.”

Priča o Trejsinim snovima se nije završila prikazivanjem Votersovog filma. 2002, Nju Lajn je izbacio brodvejski hit, “Lak za kosu: Mjuzikl,” koji je bio adaptacija Votersovog kultnog filma. Scenario za mjuzikl napisali su Mark Odonel i Tomas Mihen, muziku Mark Šejmen, a tekstove pesama Skot Vitmen i Šejmen. Ovaj mjuzikl je bio nominovan u 13 kategorija za Toni nagradu, a osvojio je osam.

Što se tiče originalne Trejsi Tarnblad, Riki Lejk (koja se, kao i Voters i Džeri Stiler, pojavljuje u novom filmu), film Džona Votersa je jedna priča o Pepeljugi, ne samo vezano za temu filma, već i za nju lično.

“Bilo je zaista divno biti na snimanju u Torontu tog dana kada se snimala scena u kojoj se ja pojavljujem,” priseća se Lejkova. “Prvi film je snimljen pre 19 godina. Neverovatno je da sam sada dovoljno stara da budem Trejsina majka! Zaista, mislim da je priča i danas aktuelna…znate, pitanje tolerancije, prihvatanja i odbacivanja.  A i sviđa mi se ideja da autsajder pobedjuje. U pitanju je zaista pozitivna priča koja govori o tome da ako ste dosledni sebi, onda vaši snovi mogu postati stvarnost. To se desilo meni.  To što sam glumila u originalu mi je otvorilo mnoga vrata, i ja ću zauvek biti zahvalna Džonu Votersu što me je otkrio i pomogao mi da izađem iz anonimnosti i postanem zvezda. Iskreno se nadam da će i Niki Blonski imati tako dugu i lepu karijeru kao što sam ja imala.”

NEŠTO SASVIM NOVO
Danas, 2007, stvorena je treća generacija Votersove priče. Ovo nije ni rimejk filma iz 1988, niti je ekranizovana verzija mjuzikla iz 2002, ovaj film je nešto potpuno novo.

U jesen 2004, Nju Lajn Sinema – nit koja povezuje sve tri verzije – zadužio je producente Krega Zadana i Nil Merona da pomognu snimanje ove nove verzije. Oni su prvo sklopili ugovor sa scenaristom Lezlijem Diksonom (Gospodja Dautfajer, Freaky Friday ). Njih dvojica su veterani kada je u pitanju ovaj žanr, budući da su producirali film Čikago (koji je prvi muzički film u poslednjih 34 godina koji je dobio nagradu Oskar).

“Sve tri inkarnacije Laka za kosu imaju isti DNK, istu krv,” kaže Nil Meron. “Vrlo su povezani, ali u isto vreme i vrlo unikatni. Ovaj film koristi gradju originalnog filma i energiju i humor brodvejskog hita, i pritom stvara nešto sasvim novo. To je kao kada imate trojke…nisu uvek identični, ne izgledaju uvek jednako, ali potiču iz iste porodice.” “Za sve nas je prvo i najbitnije bilo naglasiti poštovanje prema izvornom materijalu,” kaže Kreg Zadan. “Bilo da se radi o komičnim elementima iz originalnog filma, ili o muzičkim elementima iz brodvejskog hita, ovom filmu smo prišli sa dubokim poštovanjem prema priči Džona Votersa koju je on tako genijalno smislio.” Nju Lajn Sinema i producenti su napravili savršen izbor sa rediteljem Adamom Šenkmenom. Lak za kosu takođe predstavlja i Šenkmenov povratak plesu i filmskoj koreografiji. “Ovo je zaista predivno, osećam se kao kod kuće, “ kaže Šenkmen.

“Kreg i ja znamo Adama već godinama,” kaže Meron. “Kada smo prvi put seli da popričamo sa njim vezano za mogućnost da on režira ovaj film, on je bio jako zainteresovan. Rekao je tom prilikom da je priča o Trejsi Tarnbald na neki način slična i njegovom životu i želji da bude uspešan. Uzimajući u obzir njegovo znanje kada je u pitanju ovaj žanr, i njegovu povezanost sa materijalom, on je zaista bio pokretačka snaga ovog filma.”  

“Filmovi koje sam režirao proteklih godina nisu uključivali ples,” kaže Šenkmen. “Režiranje Laka za kosu vratilo me je onome za šta sam uvek mislio da sam predodredjen... i to mi se svidelo. Da stvar bude još bolja, bio sam okružen najtalentovanijim ljudima koje sam ikada upoznao.”

Producenti Kreg Zadan i Nil Meron smatraju da je za magiju Laka za kosu zadužena kombinacija: Šenkmenovo jedinstveno umeće kao reditelja – koreografa; neverovatna ekipa glumaca; i dobra muzika i tekstovi Marka Šejmena i Skota Vitmana, koji su napisali nekoliko novih pesama za film, uključujući i pesmu inspirisanu Elvisom “Ladies Choice”, kao i pesmu “Come So Far (Got So Far To Go),” koja se čuje na kraju filma, u odjavnoj špici.

NOVI OSVRT NA TRADICIJU
Ova nova verzija Laka za kosu sledi tradiciju bar kada su dve stvari u pitanju: lik Trejsi Tarnblad uvek igra neko nepoznat: lik Edne Tarnblad uvek igra muški glumac. Prvo su to bili Riki Lejk i Divajn, zatim Marisa Vinokur i Harvi  Firstejn, i sada Niki Blonski kao Trejsi i Džon Travolta kao Edna.

“Dođi mami.” Ovo je bilo prvo što je Džon Travolta reakao Niki Blonski kada su se prvi put sreli avgusta 2006. Videvši ih zajedno, svi su znali da spremaju nešto posebno.

“Njih dvoje su se odmah uklopili,” priseća se producent Nil Meron. “Bilo je neverovatno, kao da je sudjeno da se ovo dvoje ljudi poveže na neki način.”

“Dan kada sam srela Džona Travoltu je dan koji nikada neću zaboraviti,” kaže Blonskijeva, učenica četvrte godine srednje škole koja je radila u poslastičarnici na Long Ajlendu pre nego što je dobila glavnu ulogu u ovom filmu. “Kada smo se zagrlili, bilo je kao da stvarno grlim svoju mamu. Osećala sam se tako udobno, voljeno i zaštićeno…kako se inače čovek i oseća u maminom zagrljaju.”   

“Zvezda je definitivno rođena,” kaže Travolta za Niki Blonski i njenu glumu. “Mislim da ovo što sam rekao nikada neću poreći. Jednom kada vidite Niki kako glumi biće vam jasno da ona poseduje talenat i harizmu nalik Barbari Strejsend i Bet Midler.”

Hemija između Travolte i Blonskijeve se možda desila onog trenutka kada su se sreli, ali angažovanje glumaca za lik Edne i Trejsi Ternblad nije išlo tako brzo. Zapravo, trebalo je više od godinu dana da producenti Zadan i Meron ubede Travoltu da glumi u filmu.

“Džon je najveća zvezda mjuzikla ove generacije, ali je bio prilično neodlučan vezano za angažovanje u ovom filmu, jer mu se činilo da nije pametno vraćati se žanru koji je od njega napravio zvezdu,” kaže Meron. “Kregu i meni je u više navrata rekao da i ukoliko odluči da snimi još jedan mjuzikl želi da to bude nešto potpuno drugačije.”

Zadan dodaje, “Razumljivo, Džon je oklevao, ali smo ga mi ubedili da je ovo prava uloga za njega, i da će biti nešto potpuno drugačije od svega što je dosad radio. Džon je uvek bio spreman da iznenadi publiku, i mi smo mu rekli da će ovo biti najveće iznenađenje dosad, i bukvalno i figurativno.”

Ovo nije prvi put da su se Meron i Zadan obratili Travolti vezano za ulogu u mjuziklu. Nadali su se da će prihvatiti ulogu Bili Flina u filmu Čikago, ali je on odbio, pa je uloga na kraju pripala Ričardu Giru.

“Što se mene tiče, bilo je zabavno biti Edna, ali nije bilo zabavno postajati Edna,” kaže Travolta. “Sviđalo mi se kako ljudi reaguju kada me na sceni vide kao Ednu, ali mi se nije sviđao proces u vezi sa protezama i maskom. Bilo je jako neudobno i vruće u tom kostimu. Kao da nosite sedam slojeva veoma neudobne odeće, i sećam se da sam pomislio da ako to znači biti žena, onda ja to nikada ne bih mogao da budem.”

“Međutim, kada sam prvi put video sebe kao Ednu, oduševio sam se i znao sam da radim pravu stvar,” kaže on. “Pojavila se odjednom, niotkuda, i bilo je zaista zabavno dolaziti na snimanje i slušati kako me ljudi pozdravljaju kao Ednu. Kao da su zaboravljali da sam ispod tog odela ja, i to je bilo stvarno zabavno.”

Koliko god da je bio težak zadatak za producente da ubede Travoltu da igra Ednu, jednako teško je bilo i Adamu Šenkmenu da pronadje devojku koja bi tumačila lik Trejsi.

“Želeo sam po svaku cenu da to bude neko nepoznat, a Nil i Kreg su se potpuno složili,” kaže Šenkmen. “Ne samo da sam insistirao da to bude neko nepoznat, već i da glumica ima jednako godina kao i lik Trejsi. Cilj je bio da publika vidi bucmastu tinejdžerku, i da se momentalno zaljubi u nju.”  

Ljudi zaduženi za kasting su prionuli na posao. Preko hiljadu devojaka je viđeno i saslušano s njihove strane, pre nego što se pojavila Niki.

“Onog trenutka kada sam video snimak sa audicije na kojem je bila Niki, shvatio sam da ona mora biti u užem izboru,” priseća se Šenkmen. “ Imala je odgovarajući broj godina, odgovarajući izgled za ulogu, pevala je lepo i bila duhovita. Bila je izuzetno samouverena i izazovna na način na koji je i lik Trejsi. Video sam mnogo drugih devojaka i odgledao dosta snimaka sa audicije. Ali sam se uporno vraćao na Niki.  Na kraju sam shvatio da ta mala bucmasta tinejdžerka sa Long Ajlenda, pripadnica radničke klase, ima iste snove kao i mala bucmasta tinejdžerka iz Baltimora. Paralela je bila toliko očigledna da je izbor Niki za ovu ulogu postao neizbežan. Konačno, svi smo priznali činjenicu da je Niki u stvari Trejsi. Jedino što je trebalo da uradi to je da se pojavi, stavi periku, i stvar je bila gotova.”

“Niki je bila kao mašina,” kaže Šenkmen, uz osmeh. “Kao sunđer. Bila je neumorna. Bez i jednog dodatnog časa, samo sa iskustvom iz srednje škole vezano za mjuzikl, Niki se potpuno predala poslu. Bilo je prosto neverovatno kako je brzo učila. Zapravo, bila je toliko dobra, da su ostali plesači bili prinuđeni da prate nju, a ne ona njih.” “Od sveg srca se zahvaljujem Adamu,” kaže Niki Blonski. “ Verujem da je on bio moj anđeo čuvar sve vreme dok sam živela svoj san. Svaki put kada bi mi rekao da sam dobro odradila posao osećala bih se zahvalnom. Učinio je da se osećam najsrećnijom na svetu, i zauvek će imati mesto u mom srcu…zauvek.”

KASTING ZA KONAČNI ANSAMBL
Džon Travolta, velika filmska zvezda, i Niki Blonski, novo “otkriće”, su bili samo početak kada je u pitanju okupljanje glumačke ekipe za ovaj film. Kroz ovaj film je prošlo mnogo talentovanih imena, od holivudskih veterana, do novih mladih zvezda.  

Kada su u pitanju likovi Motormaut Mejbel i Velme Von Tasl, producenti su se odmah obratili dvema glumicama koje su bile njihov prvi izbor, Kvin Latifa i Mišel Fajfer. Obe glumice su velike zvezde, prelepe žene i, zahvaljujući perikama, plave.

 “To što sam bila plavuša je u meni probudilo nešto novo,” kaže Latifa, uz osmeh. “ Nešto za šta i nisam ni znala da postoji u meni. Bivala sam sa svetlom kosom i pre, ali nikada baš toliko plava…bilo je zabavno..osećala sam se kao super heroj sa svom tom kosom. Osećala sam se moćno.”

Latifa je prihvatila ulogu, a da nije ni pogledala scenario, vodeći se iskustvom koje je već imala sa Adamom Šenkmenom (Bringing Down the House) i producentima Kregom Zadanom i Nilom Meronom, koji su producirali film Čikago, za koji je Latifa bila nominovana za nagradu Oskar, Zlatni Globus i nagradu Udruženja filmskih glumaca za najbolju sporednu žensku ulogu Mame Morton.

Za Latifu, uloga Motormaut Mejbel je bila kao pravljena za nju. To se možda najbolje vidi u njenom dirljivom i duhovnom izvođenju pesme “I Know Where I’ve Been.”  

“Mejbel i ja obe volimo muziku i shvatamo koliki uticaj ona može da ima na ljude,” kaže ona. “Muzika može biti energija promene, a promena se može desiti i desiće se, ali joj ponekad treba pripomoći. Tako da je protestni marš u filmu za mene nešto zaista posebno. Ne samo zato što sam ja bila ta koja je otpevala divnu pesmu koju su napisali Mark Šejmen i Skot Vitmen, već zato što sam osetila i duh svoje majke, kao da je tu, da je prisutan. Ona je bila nastavnica u srednjoj školi koja je i svoje učenike i svoju decu naučila mnogim bitnim stvarima. Uvek ih je hrabrila, davala im snagu, i govorila im da je svet njihov, samo ako to žele. Mislim da je Mejbel isti tip žene. Ona svoju decu i njihove drugove shvata kao moćnu snagu budućnosti, i shvata da život uvek pruža više, samo ako ste dovoljno voljni da do tog dođete. To je upravo ono što klinci u filmu i rade…i to još uz muziku.”

Muzika i promena definitivno nisu ono što vodi lik urednice televizijske stanice i jedne ne-tako-srećne udovice, Velme Von Tasl, koju igra Mišel Fajfer, koja je, između ostalog, bila nominovana za nagradu Oskar za ulogu Suzi Dajmond u filmu Fantastična braća Bejker.

“Velma je žena na ivici,” kaže Adam Šenkmen. “Za bivšu kraljicu lepote, život se i dalje svodi na pobeđivanje, i to po svaku cenu. Na taj način ona uredjuje svoj život, i život svoje ćerke Ember. Ovo je žena koja je spolja prelepa, a iznutra izrazito ružna.”  
“Kao veliki obožavalac Mišel Fajfer, znao sam da će dobro odigrati sve elemente Velme, i psihološke i komične i pevačke,” kaže Šenkmen. “Nesumnjivo je, međutim, da je imala veoma težak zadatak, budući da igra negativku, koja je u suštini prosto veliki rasista. Mišel je ulozi prišla potpuno, ne pokušavajući ni jednog trenutka da pobegne od toga ko je zapravo Velma, i koliko je užasna.”

“Reći da je ona negativac je potpuno opravdano, ako ne i prilično ublaženo,”  kaže Fajferova, uz osmeh. “U početku nisam bila sigurna da li treba da prihvatim ulogu. Jednostavno nisam znala kako da priđem tako užasnom liku. U svakoj sceni sam pokušavala da je predstavim kao ljudsko biće, ali je to ponekad bilo nemoguće. Tako da se moram zahvaliti Adamu. Bio je vrlo spreman da pomogne i trudio se da se osećamo prijatno, ali kada god bih se ponašala suviše kao “glumica”, u smislu, analizirala lik, motive, Adam bi prosto rekao ‘Dušo, to je vodvilj!’  To bi me uvek vratilo na mesto gde je trebalo da budem kako bi bila Velma.”

Još jedno iznenađenje kada je u pitanju glumačka ekipa je Kristofer Voken, glumac koji je prvenstveno poznat po nagrađivanim ulogama u dramama. U stvarnosti, Voken potiče iz Kvinsa i pevao je i igrao još od malih nogu. Kao mladić, bio je član hora u mnogim mjuziklima.  

“Do svoje 30. godine učestvovao sam u mnogim mjuziklima,” kaže Voken. “Onda sam dobio ulogu u predstavi koja nije bila mjuzikl, a zatim i ulogu u filmu, i tako sam na kraju završio kao filmski glumac. Bilo je slučajno.”

Međutim, Džon Travolta nije slučajno pomenuo Vokenovo ime, uz objašnjenje da je za ulogu Vilbura potreban ne samo odličan glumac, već i odličan glumac koji zaista zna da igra i peva. Na sreću, producenti i reditelj su bili upoznati sa Vokenovim nekadašnjim muzičkim angažovanjem, medju kojima su i uloga u filmu Novčići sa neba kao i skorije pojavljivanje u video spotu Spajka Džounza, “Weapon of Choice”.

“Džonov predlog da to bude Kris je bio genijalan,” kaže producent Kreg Zadan. “On je bio upravo ono što nam je trebalo za Vilbura.”

“Od Krisa Vokena uvek možete očekivati nešto novo,” kaže Šenkmen. “ On je neobičan, originalan i pun iznenađenja. Obogatio je lik Vilbura. On i Džon su se toliko posvetili likovima i njihovoj ‘vezi’ da izgleda kao da se zaista vole onako kako se vole muž i žena. Tako da prilikom izvođenja pesme ‘Timeless to Me,’ znao sam da imam glumce koji će znati da odigraju korake i ponesu tu scenu na pravi način, i tako prikažu kolika je ljubav između Vilbura i Edne. To je jedna od najslađih scena u filmu.”

Još jedno iznenađenje je da glumac Džejms Marsden, koji glumi kiklopa u blokbasterima X-Men, zna da peva. Marsden se pojavljuje u ulozi Kornija Kolinsa, voditelja šou programa.

“Mark i Skot su moji prijatelji već par godina, a prijatelj sam i sa Nilom Meronom,” kaže Marsden. “Svi oni su znali da trazim neki muzički projekat u kojem bih učestvovao. Govorili su mi, ‘Pusti te super heroje i otpevaj nešto!’  Tako da, kada je uplanirano snimanje ovog filma, rekli su mi da imaju super ulogu za mene, i tako je sve došlo na svoje.”

“Adamova vizija je tako filmska. On je želeo da svi ovi, naizgled blesavi likovi, budu vrlo realni, da imaju emocionalni centar,” kaže Marsden.  “Upravo je ta emocionalna srž likova zaslužna za to da muzika i sama poruka filma odzvanjaju tako divno.”

Lik Prudi Pinglton tumači dobitnica Emi nagrade Elison Dženi. Njeni prijatelji Mark Šejmen i Skot Vitmen su je pozvali da se pridruži ekipi, i ona je sa oduševljenjem pristala da igra tako konzervativan lik.

“Prudi Pinglton je nekako sva sramežljiva i preterano čedna,” kaže Dženi. “Ne sviđa joj se kuda društvo ide, i veoma je zaštitnički nastrojena prema svojoj ćerki Peni, tako da u filmu radim neke zaista lude stvari kako bih je zadržala u kući. Ali, uloga je zaista zabavna. Nije mi bio problem da se stavim u Prudinu kožu. A tu su još i perika i naočare, a da ne pominjem Bibliju koju nosim sve vreme! Uživam da igram likove koji su pomalo čudni, tako da mi se ova uloga zaista dopala.”

Lik Ember Von Tasl tumači glumica Britani Snou. “Uživala sam igrajući Ember,” kaže Snouova. “Pored neverovatne kose, šminke i kostima, Ember je toliko užasna kada je u pitanju njeno ponašanje, tako da sam lik može da vas izludi. Spolja, ona je sva krasna, slatka i savršena…baš kao njena mama…i misli da su svi drugi idioti. Zapravo, ona nema pojma o tome kako život funkcioniše…baš kao njena mama.”

Snouova kaže da je oduvek volela 60te, godine u kojima se dešava i radnja TV serije “Američki snovi”, u kojoj je glumila tri sezone. “60te me fasciniraju još od kako sam bila devojčica,” kaže ona. Brižit Bardo je uvek bila ikona za mene. Ljudi su se tada zaista trudili da izgledaju lepo i da se lepo oblače.”

Ilajdža Keli, koji tumači lik Sivida, kaže,” Meni se dopala frizura. Dosta sam se raspitivao o tome kakvi su tada bili momci, i saznao da su bili ugladjeni, i njihova odeća i pokreti. A Sivid je definitivno uglađen…on je pravi romantičar u filmu.”

Mejbelinu ćerku i Sividovu sestru igra trinaestogodišnja Tejlor Parks. Njeno raspitivanje i istraživanje prilikom pripremanja za ulogu se nije svelo samo na muziku i odeću. Ona je provela dane na internetu čitajući o segregaciji, integraciji i pokretima za ljudska prava.

IZGLED LAKA ZA KOSU
Stvaranje vizualnog univerzuma filma Lak za kosu bio je veliki zadatak za scenografa Dejvida Gropmena, kostimografa Ritu Rajak i Džudi Kuper-Sili, koja je bila zadužena za frizure. Za sve njih inspiracija se nalazila u geniju Džona Votersa. “Prvo što sam želeo da uradim, bilo je da odgledam original,” kaže Gropmen. “Tu jednostavno morate početi. To je glavni izvor, sam nastanak priče, i govori vam kada i gde se priča dešava. Tako da sam pre sopstvenog istraživanja i odlaska u Baltimor, odgledao Džonov film. Film je odličan, predivno dizajniran, i svakako da sam ubacio par detalja, malo ovde, malo onde, ali u suštini sam se trudio da odam počast originalu.”

Gropmen i njegov tim bili su zaduženi za fizički izgled bukvalno svega, počev od enterijera školskog autobusa, do prostranog baltimorskog pejzaža.

Kao i mnogi drugi dizajneri, Gropmen je svoju karijeru započeo u pozorištu. Lak za kosu je njegov prvi film mjuzikl. “Rad na ovom filmu je dosta podsećao na rad u pozorištu. Posmatranje Adama prilikom uvežbavanja koreografija i muzičkih tačaka mi je dosta pomoglo prilikom dizajniranja, jer sam imao uvid u to šta odgovara njegovoj viziji, za posebnu scenu, pesmu, ili koreografiju.”

Gropmen ističe da je Šenkmen bio vrlo jasan po pitanju toga da ne želi da film liči na brodvejski mjuzikl. “Adam nije želeo da film bude teatralan i prenaglašen na bilo koji način,” kaže Gropmen. “Želeo je realan prikaz Baltimora 1962, i mislim da smo mu dali ono što je tražio. Sve je bilo u tom stilu. Počev od Trejsine sobe, škole, do dvorišta, televizijskog studija, kamera, mikrofona.”

Gropmen i kostimograf Rita Rajak saradjivali su i ranije, na filmu Tragovi na duši.  Rajakova, koja je diplomirala na Jejlu, odsek za dramu, provela je mnogo godina u pozorišnim krugovima i imala sreće da dizajnira za nekoliko brodvejskih mjuzikla, uključujući i “My One and Only,” za koji je 1983. dobila nagradu Toni za najbolje kostime.

“Borila sam se kao lavica da dobijem ovaj posao iz nekoliko razloga,” kaže Rajakova. “Opsednuta sam pozorišnim mjuziklima još od svoje četvrte godine. Obožavam i Marka Šejmena i Skota Vitmena, kao i genijalan Votersov film. Rad na ovom filmu me je uzdigao i kao osobu i kao umetnika.

“Znate, i ja sam živela u to vreme, nažalost,” kaže Rajakova uz osmeh, “i ono i dalje odzvanja u meni. Integracija je upravo uzimala maha u vreme kada sam ja postajala svesna muzike i politike, i mučila su me pitanja kako ću se ja uklopiti u sve to. Ista pitanja koja muče i Trejsi Tarnblad.”

Džudi Kuper-Sili, koja je bila zadužena za frizure i dizajniranje perika, je takođe u mnogome zavisila od istraživačkog materijala, medju koji spadaju i školski godišnjaci. “Pre svega, ovo je komedija o velikim stvarima, tako da smo malo povećali i kosu kako bi bilo zanimljivo,” kaže Kuper-Silova. “Ali, nikada nismo išli tako daleko da frizure budu potpuno nemoguće. Devojke i žene jesu u to vreme imale ogromne frizure i prilično su eksperimentisale sa kosom.”

PORODICA LAKA ZA KOSU
Važnost snova i težnja ka njihovom ostvarenju, kao i ka socijalnim promenama jesu teme koje predstavlja ovaj film, ali u suštini, ovde se prvenstveno govori o porodici. Bez obzira da li se radi o porodici Tarnblad, Stab, Von Tasl, ili Pinglton, film uporno naglašava koliki je značaj porodice u životu jedne osobe.

Čitava ekipa koja je radila na filmu je, na neki način, povezana, i predstavlja jednu porodicu. Šenkmen i Flečer se slažu da ako postoji neka numera koja karakteriše kolektivno iskustvo svih koji su učestvovali na radu ovog filma, onda je to završna pesma, “You Can’t Stop the Beat.”

“U redu, to možda jeste najduža pesma u istoriji mjuzikla, ali je verovatno i jedna od najboljih koreografija koje je Adam ikada uradio,” kaže Flečer.

“Da, može se reći da je ‘You Can’t Stop the Beat’ moja omiljena numera u filmu,” kaže Šenkmen. “Manje zbog toga što sam ja uradio, a više zbog toga šta me je muzika navela da uradim. Muzika i reči su toliko snažni i ispunjeni radošću i emocijom, i sve je lepo povezano. Velma dobija šta je zaslužila, Trejsi i Link se najzad poljube, Edna otkriva svoju skrivenu Tinu Tarner, i šou program Kornija Kolinsa je naizad integrisan.

“Koliko god da mi se dopada početak filma u kojem se Trejsi vozi na kamionu koji nosi smeće i peva ‘Good Morning Baltimore,’” kaže Šenkmen, “apsolutno obožavam kraj zbog istine i humora. U pitanju je zaista slavljenje snage tinejdžerskih snova. A svi volimo srećan kraj, zar ne?”