Transmenu powered by JoomlArt.com - Mambo Joomla Professional Templates Club

Projekat Beograd će na X Arhitektonskom venecijanskom bijenalu "Cities: people, society, architecture", koji će biti održan od 10. septembra do 19. novembra, predstaviti Beograd kao grad u promenama.

Time je dobijena velika šansa da se potencijali Beograda predstave na najvišem nivou, na manifestaciji koja će imati ogromnu medijsku pažnju pojačanu činjenicom da se delom preklapa sa i Venecijanskim filmskim festivalom

Nakon dugog perioda devastacije i pet godina ubrzanih promena i razvoja, Beograd se nalazi u obavezi da bude konstantno prisutan u društvu najboljih i najrazvijenijih, da se odmerava, takmiči i ugleda na najznačajnije gradove Evrope.

Venecijanski bijenale je upravo privilegija i prilika da se promišljanja o daljem razvoju Beograda i njegovoj ulozi u regionu  izdignu na najviši stručni nivo i prezentuju svetkskoj javnosti, čime će se dodatno podići interes sveta za prosperitet ovog područja.

Kao manifestacija koja okuplja ne samo arhitektonski, kulturni i umetnički vrh Evrope i sveta, već i poslovnu elitu, investitore i značajne javne institucije Venecijanski bijenale redefiniše dosadašnje strategije razvoja i postavlja postulate savremenog, aktuelnog i urbanog za nadolazeći period. Očigledno je da je nastup u Veneciji idealna prilika da se Beograd predstavi kao "brand", da predstavi svoje potencijale, aktuelne razvojne projekte i vizije svog razvoja. 

Fokus ovogodišnje smotre je na kompleksnim pitanjima urbanog rasta i savremenom dizajnu gradova, urbanoj infrastukturi i socijalnoj dinamici, razvoju komunikacije i novim formama urbanog rukovođenja. Ova tema obezbeđuje jedinstvenu internacionalnu perspektivu na temu odnosa izmedu arhitekture, društva i održivosti razvoja urbanih područja. Kao zaključak svoga rada, Bijenale će predstaviti manifest za gradove 21. veka, ističući njihov potencijal da kreiraju demokratski i pravičan svet.

Ideja predstavljanja Beograda kao grada koji će se u narednom periodu najdinamičnije menjati u arhitektonskom i urbanističkom pogledu, ali i sa aspekta uspostavljanja nove ekonomske i socijalne strukture, je od strane organizatora Bijenala ocenjena kao veoma interesantna. Naročito ih je privukla činjenica da ''Projekat Beograd'' okuplja preko sto mladih ljudi od kojih veliki broj radi i školuje se u inostranstvu, a pritom žele da svoje potencijale, iskustvo i kompetencije koje su stekli od Njujorka i Pariza do Moskve, Dubaija i Šangaja, stave u funkciju razvoja Beograda. Njihovi radovi u proteklim godinama osvajili su prve nagrade na konkursima i salonima u Srbiji, uključujući i prestižnu Nagradu grada Beograda za stvaralaštvo mladih – objašnjava Miloš Milovanović, koordinator projekta. Želimo da na Bijenalu predstavimo Beograd kao brend, kao regionalni centar i tržište, modernu evropsku metropolu sa svim razvojnim potencijalima, mogućim promenama strukturne organizacije, tendencije, vizije mladih generacija i aktuelne razvojne projekate grada, sa posebnim akcentom na priobalje i reke kao ogroman do sada neiskorišćeni potencijal.

Projekat Beograd želi da kreira novi ambijent koji će stvarati mladi, obrazovani i dinamični ljudi i tako prerasta u svojevrstan pokret mladih profesionalaca, koji svojim kvalitetom žele da uspostave standarde i nivo kulture življenja u Beogradu.

Istraživanjem višeslojnog beogradskog identiteta Projekat pokušava da kao finalnu formu osmisli proces logičnog razvoja grada. Beograd se sastoji iz niza spečificnih određenja, a smatramo da njegovu prednost na svetskom trzistu u budućnosti upravo može da se predstavi kroz rečenicu  ‘Beograd kao haos identiteta’. Vreme je da Beograd dozivi genezu u svoju krajnju formu zaokruživanjem procesa rasta. Beograd generiše svoj buduci centar i poprima finalnu prostornu preraspodelu, kaže arhitekta Aleksandar Janković, koordinator i kustos predstavljanja u Veneciji.

Beograd je u procesu definisanja evropskih granica ponovo postao osa razmišljanja o njegovoj ulozi u balkansko-evropskim relacijama. Stoga ovaj projekat razmatra svoj grad kroz proces tranzicije u veliko tržište sa izuzetnim potencijalom za dalja ulaganja, za transformisanje privredne strukture i stvaranje nezaobilaznog centra u budućoj raspodeli kapitala zasnovanoj na znanju i kompetencijama. Formiramo novu reč “tranzicionizam” kao odraz onoga što je Beograd postao danas. Danas je to potencijal. Već sutra polje investicija. U budućnosti Beograd vidimo kao uzavreo urbani prostor koji idejama i rešenjima oblikuje nastajanje novog informatičkog društva u kojem ćemo živeti.

Svakako, bi trebalo naročito da se istakne povećanje funkcionalnosti koje bi se dobilo novom organizacijom razvoja Beograda. Grad bi se u perspektivi zaokružio u celinu čiji bi se finansijski, kulturni i uopšte funkcionalni centar poklopio sa geografskim, ili grubo, matematickim/geometrijskim centrom, što bi pored svih drugih prednosti imalo i svoju ekonomsku isplativost. Time bi se prevazišla trenutna ekscentričnost gradskog jezgra u odnosu na oblast koju pokrivaju gradska naselja, a ona je dobijena stalnim neprirodnim širenjem grada i udaljavanjem od centra. Kompleks Ratnog ostrva koji je do sad predstavljao praktično netaknut i neiskorišćen resurs daje mogućnosti koje se ne mogu pobrojati i sažeti u par reči. Život grada bi se mnogo više "spustio na reke" ako bi se sa više smelosti posmatrala budućnost ovih područja. Time bi se potencirala izvanredna prednost koje smo se bespotrebno odricali ili plašili i potencijal na kome bi nam pozavidele brojne evropske i svetske metropole. Projekat ima nameru da uoči i neke prethodne okvire koji su u prošlosti predstavljali osnovne odrednice za razvoj Beograda, da ustanovi koji od njih su prevaziđeni, koji su i dalje aktuelni i da postavi nove principe na kojima je moguće da se postave smernice za budući intenzivan i dinamičan razvoj, objašnjava Janković.

Okosnicu ovogodišnjeg izlaganja smo bazirali na novim formama razvoja i analizama gradske strukture Beograda, sa izrazitim akcentom na priobalni pojas koji predstavlja glavni potencijal grada. Prezentovaćemo strategiju razvoja sa evolucionim pristupom, kao i istraživanje potencijala za redefinisanje prostora  Velikog ratnog ostrva i rečnih obala. Fokus je funkcionalna distribucija prostora koja privlači buduće investicije kao i oblikovanje i unapređenje budućeg centralnog jezgra.

Serijal tribina, diskusija i panela, pod radnim nazivom «O Beogradu, promenama i nama»  predstaviće Beograd kao investicionu destinaciju, regionalni centar u sektoru usluga, obrazovanja, visokih tehnologija. Na ove tribine će biti pozvani brojni gosti iz državnog i posovnog sektora sa kojima ćemo razgovarati o našoj budućnosti u Beogradu, jer će se ona značajno razlikovati od onoga što je se do sada dešavalo u gradu. Beograd je ekspanziju u gradnji doživeo kada je bio grad industrijskih radnika, administrativnog i represivnog aparata, usmeren na stvaranje radničke klase i podržavanje nekadašnjeg političkog sistema. Sada to više nije tako i u Beogradu neće živeti industrijski radnici. Beograđani će imati druge profesije, poslodavci neće biti pretežno iz državnog već iz privatnog sektora, pojavljuje se sve više stranih investitora koji traže savremene kompetencije i mladi beograđani ih sve više imaju. Postavlja se pitanje cene stanova u Beogradu, troškova života, visine plata, načina rada, životnih potreba, stila i kulturnih navika. Sve to će se menjati i to veoma burno u narednom periodu. Mi verujemo da će promene  biti na bolje i da će biti divno gledati ovaj grad kako raste i učestvovati u kreiranju novog društvenog, poslovnog, kulturnog ambijenta u Beogradu.

Nas cilj je da Beograd predstavimo kao brend, kao motiv koji asocira na razvoj. Želimo da svetu prikažemo energiju našeg grada, uvereni u njegovu sposobnost da generiše ideje i da u novom društvu koje se stvara bude okosnica dinamičnog i intenzivnog razvoja, koji će se bazirati na znanju i idejama njegovih građana.

Želimo da Grad Beograd za sve nas od sada bude novi razvojni projekat, koji će ga iz ere devastacije i razgradnje ponovo uvesti u period razvoja i prosperiteta.

 

Šta je Projekat Beograd ?

Projekat Beograd je nastao kao ideja sredinom 2002. godine, a zvanično je predstavljen javnosti 29. januara 2003. i od tada je funkcionisao u različitim formama. Prvo je radio kao nezavisni program Studentskog kulturnog centra, a prethodne godine je prerastao ove okvire i osamostalio se u posebnu organizaciju. Konceptualno, Projekat Beograd je nastao spajanjem ideja koje potiču jednim delom od skupine mladih arhitekata, koji su tokom studija formirali grupu “Fabrika”, a drugim delom od ekipe ljudi koji potiču iz jedne od najznačajnijih generacija Studentske unije Srbije, iz koje je izniklo mnoštvo sada značajnih projekata i organizacija u Srbiji.

Misija Projekta Beograd je “Novi ljudi novi Grad”. U prvom periodu svog rada, Projekat Beograd je definisan kao multidisciplinarni program izrade diplomskih radova za studente beogradskih fakulteta, gde će oni svoje završne radove u trenutku kada prelaze u status profesionalca, posvetiti temama značajnim za razvoj Beograda.

U prvoj godini rada je urađeno 35 istraživanja, koja su predstavljena u publikaciji radova, na sajtu i na završnoj izložbi. U drugoj godini je pridodato još 40 radova, a na svim konkursima na kojima su učestvovali, radovi učesnika Projekta Beograd su dobili prvu nagradu. Tako su u 2004. godini ti radovi dobili nagrade na Salonu arhitekture u Beogradu i Novom Sadu, Nagradu kompanije Novosti i najprestižniju Nagrada grada Beograda.

U prethodnom periodu Projekat Beograd je organizovao desetine tribina, koje su pokretale značajna društvena pitanja, među kojima su pitanje stanovanja i stambene izgradnje, izmeštanje i lociranje poslovnog distrihta, pozicija beogradskog priobalja i leve obale Dunava, revitalizacija devastiranih objekata... U prethodnoj godini je održan i serijal tribina na kojem su javne ličnosti, stručnjaci, profesori govorili o pitanjima beogradskog identiteta i raspravljali o razvoju biznisa, kulturnih potreba, obrazovanja u Beogradu, na osnovu čega je nastala publikacija „Bg Id“

Projekat Beograd je tako u prve tri godine rada prerastao u svojevrstan pokret mladih ljudi, koji svojim kvalitetom žele da uspostave standarde i nivo kulture življenja u Beogradu i da ga pozicioniraju kao buduću nezaobilaznu tačku u kretanju kapitala, roba i usluga sa Zapada na Istok.

Kako je moguće da se ostvare planovi i ideje Projekta Beograd ?
 

Projekat se Beogradom bavi sa više aspekata i prikazuje ga kao prostor sa potencijalima koji su gotovo nemerljivi. Naša istraživanja pokazuju Beograd kao grad u kojem se u ovom trenutku menja privredna struktura, dešava se tranzicija, uspostavlja se nova socijalna raspodela, kreiraju se nove društvene potrebe. Dakle, mi ukazujemo na potencijale i proizvodimo ideje, koje su višeslojne i medjusobno povezane. Naši projekti tretiraju nedirnuta područja, kao što je leva obala Dunava na kojoj imate nepregledne prazne prostore, priobalno područje na Savi kao poslovni distriht, mnoštvo praznih prostora u centru grada, mogućnosti za revitalizaciju ...

Realizacija ovih ideja je stvar investitora koji ce taj novac uložiti i koji ce te ideje koristiti ili modifikovati u skladu sa zakonima tržišta. Mi želimo da ukažemo na te mogućnosti i da svojim radom postavimo parametre i standarde ispod kojih nije pristojni ići, bez obzira na isplativost.

Ipak, priča o tome da država ili neko providjenje treba da podrži sjajnu ideju je doživela svoj istorijski demanti i jasno je da se i ideje, kao i sve drugo, potvrdjuju na tržištu. Mi verujemo da postoje investitori koji bi se zainteresovali za mogućnost da se Beograd razvije u mesto sa kojeg će oni ubirati profit i što pre to pokažemo svetu i izadjemo iz te vrste izolacije pre ćemo razbiti monopole, oslanjanja na državu i budžet i izložiti se uticajima tržišta i konkurencije. Verujemo da su potencijali Beograda i prirodni i ljudski takvi da uslovi svetskog tržišta brzo izbaciti na površinu, a nedavno proglašavanje Beograda za grad budućnosti južne Evrope samo pokazuje da naše procene i višegodisnja istraživanja nisu bez osnova.

Kako rešiti problem odlaska mladih ljudi iz Beograda?
 

Mladi ljudi koji žive u inostranstvu su dugo vremena posmatrani kao izgubljeno bogatstvo i kao najveći problem siromašnih društava, jer njihovo znanje i kreativnost su u inostranstvu mnogo skuplji i oni po prirodi odlaze da rade u uslovima gde ce se bolje razviti. Tako gube kontakt sa matičnom sredinom, usvajaju drugačije norme i njihova komunikacija i korisnost za grad iz kojeg potiču vremenom potpuno izbledi, koliko god da oni žele svojim znanjem ili novim iskustvom da pomognu nove ideje u Beogradu i Srbiji.

Medjutim, savremene tehnologije snižavaju komunikacione troškove gotovo na minimum. Transportni troškovi za misli, nove ideje i koncepte razvoja ne postoje i činjenica da je mnogo naših mladih ljudi u inostranstvu postaje ogromna komparativna prednost, a doskorašnja najveća društvena katastrofa postaje neiscrpan resurs.

 U ovom trenutku u projektu “Učešće Beograda na Venecijanskom bijenalu arhitekture”, rade naši ljudi u Beogradu, Parizu, Milanu, Veneciji, Vašingtonu, Dubaiju, Šangaju i Singapuru. Internet nam omogućava da smo stalno u kontaktu, jedni drugima u birou, da razmenjujemo ideje i iskustva i da svako ispunjava svoj deo posla na najbolji mogući način. Tako smo iz Pariza i aplicirali za učešće na Venecijanskom bijanalu i nakon što je naša aplikacija odobrena, aktivirali smo mrežu koja trenutno radi na tri kontinetnta. Nakon godinu dana smanjenih aktivnosti u Beogradu, ponovo smo pokrenuli i ovdašnju javnost, koju ćemo na naše ideje podsetiti kroz medijsku kampanju koja će pratiti nastup u Veneciji.

Šta Beograd čini posebnim ?
 

Beograd je poseban jer u njemu žive beogradjani koji su izgradili specifičan duh i ritam grada koji za kratko vreme svakog posetioca učini beogradjaninom. Veliko je pitanje zbog čega beogradjani doživljavaju svoj grad toliko bitnim, iako on nije ni lep ni bogat, ali je činjenica da se u njega ljudi uvek vraćaju. Beograd je poseban i po tome što je to veliki grad koji je verovatno najviše puta rušen na svetu i jos uvek nije pronadjen način da se uništi. Beograd se sastoji iz ožiljaka niza epoha i predstavlja mozaik ostataka posle rušenja. Zato Beograd nije lep i uredjen grad, ali u njemu možete u jednoj ulici na dvesta metara naći zgrade sedam različith arhitektonskih stilova koji su u poslednja dva veka u nekom trenutku bili preovladjujući. Beograd se sastoji iz niza u prethodnom rušenju neporušenih zgrada, nekih koje su obnovljene i mnogih koje su novoizgradjene. Beograd se sastoji iz ljudi čiji duh je formiran u takvih uslovima, koji svaku nevolju prihvataju sa šalom i osmehom, a svaku lepu vest uz radost i veselje. Tako se u Beogradu i u najvećim nesrećama osećate dobro ili, kako beogradjani vole da kažu, opušteno. To stvara poseban ritam i dinamiku grada, koja se kreće od ogromne ambicioznosti i velikih poduhvata, do krajnje društvene neodgovornosti i katastrofa. Tako ste u Beogradu stalno suočeni sa oscilacijama u emocijama i u roku od dva sata možete iz opšteg oduševljenja da predjete u totalni očaj. 

Beograd je grad koji se nalazi na mestu gde se sastaju evropska i orijentalna, odnosno latinska i vizantijska kultura i sklopovi ličnosti koje te kulture rađaju su potpuno različiti. Od potrebe za individualnom slobodom kao vrhovnim načelom do potrebe za društvenim jedinstvom za koje ste spremni da se žrtvujete. Od potrebe da se demokratski utiče na društvo do spremnosti da se prepustite despotskom totalitarizmu. Od želje da se prihvati potrošačka svest i želja za materijalnim bogaćenjem do zadovoljavanja egalitarizmom i zadovoljavanjem najosnovnijih potreba. Ako pogledate Beograd, videćete da je Zemun sličniji Subotici nego Vračaru, a Vračar je sličniji Nišu nego Zemunu. Dakle, reke na kojima se Beograd nalazi su prirodna granica oko koje se okupljaju različiti ljudi. Lepota Beograda jeste u toj različitosti, ali su one i u osnovi problema u kojima se istorijski često nalazio. Zaokruživanje Beograda na sve tri strane reka simbolično može da predstavlja uspostavljanje konačnih veza i razumevanja izmedju dva sveta i ljudi koji su na načelima tih svetova izgradili svoje potrebe i stavove i to je jedan od osnovnih ciljeva našeg rada.

Koji su potencijali Beograda?

Najveći potencijal su ljudi i priroda, što je takodje odlika beogradskkog identiteta. Prirodno posmatrano, njegov položaj, reljef i neiskorišćeni prostori daju mogućnost da se u njemu napravi ogroman urbani centar koji ce nuditi nove poslovne mogućnosti, nove kulturne potrebe, nove društvene koncepte. Naša ideja je da predstavimo Beograd budućnosti kao grad za pet miliona ljudi, grad koji je apsolutna inspiracija i u kojem uz malo mašte možete predstaviti i implementirati arhitektonske, urbanističke i tehnološki novine, što sve dovodi do promena u društvu, ekonomiji itd.

S druge strane, u Beogradu su mladi ljudi puni energije i kreativnosti, koja se akumulirala u godinama izolacije i represije. Obrazovanje ovih ljudi je na visokom nivou, pogotovo u odnosu na troškove rada koji su ovde, za sofisticirane poslove, mnogo niži nego u svetu. Korišćenje informacionih tehnologija je na solidnom nivou jer je u Beogradu, usled dugogodišnje izolacije, dostupnost software-a bila skoro besplatna. Dakle, cena rada u Beogradu je trostruko manja nego u EU i seljenjem svojih produkcionih filijala u Beograd svetske kompanije mogu da uštede enorman novac. Microsoft je već otvorio razvojni centar, a tim putem mogu da krenu i druge kompanije. Trenutno na ova područja, pretežno u unutrašnjost, dolaze velike industrije koje imaju novca da finansiraju penetriranje tržista i banke koje svoj rizik prevaljuju na klijente. Medjutim, Beograd će uskoro postati grad iz kojeg se visokokvalitetne, pretežno informacione ili dizajnerske usluge distribuiraju u ceo svet. Ukratko, Beograd nudi kvalitetne i obrazovane ljude koji koštaju mnogo manje nego ljudi istih kompetencija u razvijenim zemljama. Nudi prijatan ambijent, solidnu infrastrukturu koja je u razvoju, zabavan život i dinamičan ritam, tako da ce po prirodi to biti mesto iz kojeg ce velike kompanije upravljati svojim portfeljima u regionu, a mozda i šire. Ako ove pogodnosti uspemo da prezentujemo i privučemo investicije koje lutaju po svetu tražeći mesto gde đe se oploditi, možemo doći do resursa od kojih ćemo stvoriti novi urbani centar za pet miliona ljudi. Centar koji ce svojom kulturnom i lifestyle ponudom, svojom poslovnom i turističkom infrastrukturom, svojim duhom i energijom privući pažnju sveta.

Kakav je odnos izmedju Beograda i Evrope ?                 

Beograd geografski jeste u Evropi, kulturno-istorijski i sa aspekta identiteta on je pre na rubu Evrope i predstavlja poslednju stanicu pred ulazak u istočni deo čovečanstva. Politički posmatrano, on će u dogledno vreme možda biti deo tvorevine koja se zove Evropska unija, a možda i neće. To nije stvar koja beogradjane treba da opterećuje, a pogotovo je besmisleno da se to deklariše kao politički cilj. Beograd se može priključiti globalnim integracijama tako što će sagledati koje su potrebe savremenog sveta, koja su tržišta rastuća, na šta se troši najveći deo dohotka. Zatim će sagledati sopstvene potencijale, pre svega u ljudima, njihovim idejama, znanju i kompetencijama, zatim u infrastrukturi, karakteristikama ovog područja itd. Onda će se opredeliti za delatnosti u kojima uoči da ima potencijala i prednosti da svetu pruži nešto kvalitetnije, brže, bolje, jeftinije i pomoći će ljudima da svoje potencijale prepoznaju, razviju, udruže i izlože svetskoj konkurenciji. Ako se nijedna javna institucija, univerzitet, organizacija ili društveni pokret ne bude ovim bavio, to će se opet desiti samim ovaranjem prema svetskim kompanijama koje će ovo uraditi i bez nas. Istina je da će tada manje voditi računa o našem identitetu, a više o svom profitu, ali to je sasvim normalno i odgovrnost za tako nešto nije na njima, nego na nama.

Medjutim, ako mi kao društvo, kao pojedinci, organizacije, mi kao Projekat Beograd budemo na ovome radili, razgovarali, inicirali, prezentovali ... onda ćemo usmeravati svoje društvo i koristiti svoj identitet u korist i nas samih i okruženja u koje se uklapamo. Dakle, odgovornost je opet na nama, kao i uvek i mi pozivamo sve nas da je prihvatimo.

Predstavljanje Projekta Beograd  u Veneciji.

Venecijanski bijenale je najprestižnija smotra arhitektonskih ostvarenja i prostor gde se pored izlaganja savremenih dostignuća pokušavaju da utvrde budući procesi, prostor gde se ističu nova pitanja u razvoju gradova i tendencije u arhitekturi, posmatrane sa globalnog aspekta, ali uz oslanjane na lokalne karakteristika regiona. Bijenale je svoj interes proširio na urbane celine koje će se predstaviti u formi pratećih dogadjaje i “ Projekat Beograd “ upravo ima priliku da se na taj način javnosti predstavi viziju širenja i razvoja Beograda.

Pored tradicionalnih programa, rekao bih da izuzetnu ulogu imaju selektovani projekti od strane glavnog kustosa izložbe mr. Richard Burdett, kao i nezavisni projekti, čiji je izbor zasnovan strogo na kvalitativnim principima. Za Beograd kao “ime”, ovo izlaganje može imati izuzetan značaj. Naš cilj je motivisanje i isticanje prednosti našeg grada i predstavljanje vizije njegovog razvoja koja treba da prati svetske standarde i koja značajno menja poziciju Beograda u okruženju. Izložba je zamisljena kroz nekoliko tema: istraživanja beogradskog identiteta, nova boegradska arhitektura i eksperimentalni projekti, strategija razvoja grada, diskusije i debate. Preplitanjem ovih događaja, osetiće se Beograd kao brend i naša težnja je upravo to, uspostaviti brend našeg grada. Tromesečni proces rada u galeriji u Veneciji će imati i formu radionice, dakle, rezultate rada ćemo, u štampanoj formi, prezentovati i nakon samog Bijenala. Posebno se oslanjamo na interakciju sa publikom na bazi instalacija na kojima će posetici moći da sami kreiraju naš grad. Osmišljeno kao disperzno dešavanje, naše izlaganje treba da navede ljude da misle o Beogradu, tako da konačno steknemo kritičnu masu i zauzmemo jasan stav o daljem razvoju Beograda.

Kakve aktivnosti možete da najavite nakon nastupa u Veneciji ? 

Ukoliko bijenale razumemo kao prezentaciju projekta, onda je jasno da su nam ambicije znatno iznad toga i dalje u budućnosti. Sledeća faza je razrada i implementacija projekta što je u uslovima sadašnjeg ophođenja našeg društva prema progresivnim idejama veoma teško, ali čvrsto verujemo i radimo na tome svakodnevno. Postprodukcija materija koji ce biti stvoren u Veneciji je još jedna forma koju ćemo da ističemo u narednom periodu. Dakle projekat se razvija u fazama, a Venecijanski bijenale je objava ozbiljnih namera da se talasi savremenih promena koriste kao katalizartor u procesu modernizacije našeg društva.

Kako biste opisali Beograd?

Beograd je haos identiteta, grad specifičnog ritma i dinamike, grad nekontrolisanih emocija, grad koji spaja civilizacije, neuništiv grad na najlepšem mestu na svetu.

Beograd je naša inspiracija, naša linija života, nača konstantna misao. Beograd je predmet naših istraživanja, mesto društvenih kontrasta, kulturološke različitosti, specifične urbane dinamike, arhitektonskog haosa, matematičkog apsurda, ogromnih prirodnih predispozicija, multidisciplinarni fenomen... Beograd je novi projekat ... Projekat Beograd.

www.projekatbeograd.com