Dokaz

Zaista nije svejedno koji film gledate! Zato se ove godine, među onima koji su odabrani za prikazivanje na Sinemaniji našao i Proof. Nakon debitovanja na Venecijanskom festivalu, podržan efektnim marketingom, adekvatnim glumačkim kadrom i dobrim predviđanjima, ovaj film je počeo da puni bioskopske sale i ostao na dobrom glasu. Pravo iz radionice Johna Maddena (koji je režirao Shakespeare In Love ) i Davida Auburna (dobitnika Pulicerove nagrade i to baš za ovu dramu, 2001. godine), auditorijumu je iznesena ponuda u vidu jednog dobrog, kinematografskog proizvoda.

To su činjenice, a sada da razjasnimo i neke detalje koji su, ujedno, i krucijalni za ovu temu:

Iako su u centru priče nekadašnji matematički genije i njegova ćerka, takođe izuzetno uspešna u ovoj oblasti, ovo nije film o situacijama kojih se sećate sa republičkog ili saveznog takmičenja, već priča o ljudskim strahovima i nemogu ćnosti da ih racionalnim postupcima prevaziđemo . Oni koji se nadaju nečem drugom bi trebalo da se, od samog starta, pripreme za saznanje da ovde nema reči čak ni o Pitagorinoj teoremi, a kamoli o nečemu kompleksnijem. Po mnogima, jedini Auburnov propust je to što je priroda tog “revolucionarnog otkri ća koje će pomeriti granice ljudskog saznanja ” ostala enigma do samog kraja. Sa druge strane, težište uopšte nije na prirodnim naukama nego na unutašnjim previranjima osobe koja guši neverovatan potencijal i odbija da prihvati zasluge za svoje otkriće, iz straha da je uz očevu genijalnost nasledila i mentalnu labilnost.

Tako posmatrano, drama je pun pogodak – jasno su izražene osobenosti glavnih junaka, njihovi međusobni odnosi i uzročno-posledične veze; struktura je čvrsta, što povlači nedostatak beskrajno dosadnih, melodramatičnih, a opet beskorisnih scena; čak je i produkcijski deo obavljen u skladu sa zadatkom – nenametljivo dobro, sa ukusom, taman kako treba.

Stoga, obavezno napravite sebi ugođaj i odvojite nešto vremena za Proof. Garantovano se nećete pokajati.

Sofija Pejić© Kontra