 Ovo je priča o monstruozno genijalnom Hitošiju, stvarnoj ličnosti, dosad najvećem japanskom kriminalcu koji je između 1918-1945. počinio retko svirep zločin. Paralelno sa ovom misterioznom pričom o izuzetnom profesoru logike Carskog univerziteta u Tokiju, sa romansiranim detaljima o Hitošijevoj saradnji sa japanskom tajnom vojnom službom, odvija se priča o krahu klana Soga, krvoločnoj liniji samuraja i ministara iz 7. veka nove ere u carskom Japanu.
Veza između ove dve istorijske sage je, naravno, Soga Hitoši, naš čudnovati glavni junak, koji najpre izaziva sažaljenje i veliku simpatiju zbog svoje dečačke nastranosti i naučničke zabludelosti, a zatim duboko i iskreno zgražanje koje se graniči sa nevericom.
Ritam romana је neobičan i zanimljiv. Ređaju se atmosfera i duh vremena prve polovine XX veka u Japanu, urnebesna i tragi-komična istorija carskog Japana i opisi dvorskih prilika. Poglavlja su podeljena citatima iz rečnika, objašnjenjima o ličnostima koje se pojavljuju u romanu, i to ne pravolinijskim redoslednom, već su izmešane, kao kada se promešaju karte.
Novina ovog romana iščitava se u obradi bolnih tačaka iz nacionalne istorije, piščevog stava prema sopstvenom poreklu, istoriji i kulturnom nasleđu. Ono što zapanjuje čitaoca je humor s kojim su prikazane jezive i krvave scene masakra na japanskom dvoru. Beskrajno se zabavljamo čitajući anegdote o budalastim prinčevima, nastranim caricama, ministrima kriminalcima, potkupljivim sveštenicima, nebuloznim vojnim pohodima, nedostižnom, a u isto vreme i potpuno perverznom kineskom carstvu, i na kraju, komentarima Japanaca na račun „belih, žutokosih, čudnih Zapadnjaka“. Izdavač: Plato |
