 Od reditelja Rolanda Emeriha (“Dan nezavisnosti”, “Dan posle sutra”) dolazi uzbudljiva odiseja u mitsko doba proročanstava i bogova, kada su duhovi vladali a moćni mamuti tresli zemlju. U udaljenom planinskom plemenu, mladi lovac D’Leh (Stiven Strejt) pronašao je svoju ljubav – prelepu Evolet (Kamila Bel).
Ali kada grupa tajanstvenih ratnika pohara selo i kidnapuje Evolet, D’Leh povede malu grupu lovaca kako bi tragao za ratnicima do kraja sveta i spasio devojku. Dok prolaze kroz nepoznate zemlje po prvi put, oni otkrivaju da postoje druge civilizacije osim njihove i da se čovečanstvo pruža mnogo dalje nego što su ikada zamišljali. Pri svakom susretu grupi se pridružuju druga plemena koja su pretrpela napad porobljivača, pretvarajući D’Lehovu grupicu u vojsku. Vođeni sudbinom, ovi neobični ratnici moraju se boriti protiv preistorijskih grabljivaca i prirodnih nepogoda. Na kraju njihovog herojskog putovanja, oni će otkriti izgubljenu civilizaciju i shvatiti da njihova sudbina leži u carstvu bogatijem od mašte, gde velike piramide dosežu do neba. Ovde će se suprotstaviti tiranskom bogu koji ih je brutalno porobio. Ovde će D’Leh konačno shvatiti da njegov zadatak nije samo da spase Evolet već čitavu civilizaciju. Studio Warner Bros. Pictures, u saradnji sa Legendary Pictures, predstavlja film Rolanda Emeriha: “10,000 godina pre nove ere”, u kojem glume Stiven Strejt, Kamila Bel i Klif Kertis.  O PRODUKCIJI
PUTOVANJE JEDNOG HEROJA: Priča i glumci Reditelj Roland Emerih se bavio svime od velikih ratova protiv vanzemaljaca do ekološke katastrofe u nekim od najuspešnijih blokbastera protekle decenije, među kojima su “Dan nezavisnosti” i “Dan posle sutra”. Okrenuvši sada svoju kameru prema dalekoj prošlosti da bi stvorio film “10,000 godina pre nove ere”, ovaj autor se suočio sa možda najsmelijim i najambicioznijim filmskim izazovom do danas. Stvorivši novi mit o horoju koji se pojavljuje u izolovanom plemenu i suprotstavlja se carstvu, Emerih je hteo da uvede publiku u avanturu kakvu do sada nije iskusila, istovremeno pomerajući granice definisanja filma. “Uvek me je intrigirala ideja o klasičnom pripovedanju, na onaj vanvremenski način na koji su ljudi generacijama pričali priče oko logorske vatre,” kaže Emerih. “Kada je vaša tema pračovek, imate priliku da pričate vrlo bogate herojske priče u kojima jedan lik mora da urai ono što je gotovo nemoguće. Želeo sam da snimim film koji će omogućiti publici da uroni u taj svet koji ne liči ni na šta što su do sada videli.” Da bi poveo gledaoce na ovo avanturističko putovanje u dugo vreme i mesto, Emerih i njegova ekipa morali su prvo da otputuju na drugi kraj sveta. Snimanje ih je vodilo od užasne hladnoće Novog Zelanda zimi, do vrele i vlažne klime Kejptauna u Južnoj Africi, sve do pustinjskih pejzaža Namibije. Producent Majkl Vimer kaže, “Reditelj kao što je Roland uvek traži nešto originalno, ali može biti teško naći platno po kome još niko nije slikao, da se tako izrazim. Bio je to izuzetan izazov na svakom nivou—zapravo, Roland je rekao da je ovo bio najzahtevniji film na kome je ikada radio. Ali mislim da je on tip reditelja kojeg izazovi samo dodatno inspirišu.”  Harald Kloser, koji je sa Emerihom napisao scenario za ovaj film, kaže da je “10,000 godina pre nove ere” putovanje u vreme kada je misticizam i duhovni svet bio vrlo stvaran deo života. “Roland i ja nikada nismo nameravali da ‘10,000 pre nove ere’ bude dokumentarac,” kaže Kloser. “Hteli smo da napravimo veliku avanturu o putovanju čovečanstva dok se suočava sa neobjašnjivim silama. Dopala nam se ideja o pomeranju granica mogućeg.” Film ima sve elemente akcionog spektakla, prikazujući lov na mamute, epske bitke, spektakularne prizore divovskih piramida i izgubljenih civilizacija, isprepletano sa nitima mitova i misticizma. Međutim, kako Kamila Bel, koja tumači ulogu Evolet, kaže, “U srcu filma je i snažna ljudska priča. Ovo dvoje ljudi, D’Leh i Evolet, odvojeni su jedno od drugog, i moraju ponovo da se pronađu, tokom tog neverovatnog putovanja. Za njih, kao i za publiku, ovo je bekstvo u jedan drugi svet.” “Postoji nešto divno u tome kako se ljudi nisu mnogo promenili tokom milenijuma,” kaže Stiven Strejt, glumac koji igra mladog ratnika D’Leha. “Ono što nas čini ljudskim bićima nije se promenilo od preistorijskih vremena—ljubav, saosećanje, savest. Sve te stvari se vide u ovom filmu. A to se razume bez obzira na to u koje doba živite.” Priča počinje u udaljenoj dolini gde pleme Jagal lovi jednog mamuta iz ogromnog krda koje tutnji zemljom u svojoj godišnjoj migraciji. “Jagali su poznati kao lovci na mamute zato što se oslanjaju na te životinje za opstanak,” komentariše Emerih. “Mamuti predstavljaju ono što su Indijancima značili bizoni. Sa jedne strane, oni ga love, ali ga i poštuju. To je vrlo prirodan odnos između lovca i životinje.” “Jagali žive na ivici opstanka, jedva preživljavaju od onoga što pronađu i odvoje od krda,” kaže Kloser. “Sada se približavaju kraju Ledenog doba i klima se menja. Oni shvataju da se mamuti ne pojavljuju toliko često kao ranije.”  Pleme na okupu drže duhovni vođa, Stara Majka, koju glumi Mona Hemond, i lovac koji nosi Belo Koplje, i koji je odgovoran za ishranu i zaštitu plemena. Stara Majka je videla budućnost Jagala, i prorekla da će se pojaviti veliki lovac i, sa Evolet, povesti svoj narod u novi život pre nego što mamuti iščeznu sa zemlje. Niko ne veruje da će to biti D’Leh, čiji je otac misteriozno napustio pleme kada je D’Leh bio dete. Zovu ga sinom kukavice. “D’Leh je autsajder,” kaže Stiven Strejt. “Odbacio ga je ostatak plemena zbog nečega što je njegov otac uradio u prošlosti. Oni smatraju da je napuštanje plemena najsramnija stvar koju čovek može uraditi, i D’Leh mora da živi sa tim. Međutim, dok to čini njegov život teškim, daje mu i snagu.” “Privlače me sukobi oca i sina,” kaže Emerih. “D’Leh je bio napušten još ako dečak i poput mnogih dečaka čiji otac pobegne, on trpi kinjenje plemena i nosi teret na plećima. Kasnije shvata da je njegov otac to učinio s razlogom.” Posle potrage koja je obuhvatila Sjedinjene Države, Evropu, Južnu Ameriku i Novi Zeland, Emerih je uočio idealnog glumca na plakatu za nezavisni film “Undiscovered”. Reditelj se seća, “Napravili smo probne snimke sa njim i sa drugim ljudima, ali sam se nekako uvek vraćao na Stivena. Tada je imao samo 18 godina, i kada smo počeli snimanje bio je dobar, ali nije bio sasvim siguran u sebe. Bio sam ponosan na njega, jer, poput D’Leha, on u ovom filmu doživljava potpunu transformaciju.” D’Lehova avantura počinje uvođenjem još jednog autsajdera, Evolet, izbeglice iz plemena koje su napali takozvani “četvoronožni demoni”. “Pronašli su je u planini priljubljenu uz jednu mrtvu ženu,” kaže Emerih. “Pre nego što su je pronašli, pleme je verovalo da su sami na svetu. Ona je prvi znak drugih civilizacija.” Stara Majka veruje da je Evolet ključ proročanstva – ona je neraskidivo povezana sa lovcem koji će naslediti Belo Koplje i povesti pleme u novu zemlju. Iako niko ne veruje da je D’Leh taj čovek, on sklapa tajni savez sa Evolet. “Evolet je siroče i u pleme je došla kao dete,” kaže Kamila Bel. “Ona je zaljubljena u D’Leha i on je zaljubljen u nju. Ona želi da pobegne sa njim, ali on zna da ne mogu. Oni su kao Romeo i Julija, zato što Stara Majka veruje da je sudbina Evolet da se uda za nekog drugog.” Majkl Vimer kaže da je Kamila Bel posedovala egzotične kvalitete koje su tražili za njen lik i seća se da ih je osvojila već na prvo viđenje. “Kada je amila došla na iščitavanje nosila je vrlo zanimljiv nakit i ja sam verovao da je to uradila zbog nas. Ali sam onda shvatio da je to njen stil. Izuzetno je lepa i talentovana, ali je unela i puno snage u ulogu.” Belova kaže da putovanje njenog lika iznosi na površinu njenu unutarnju snagu, “Trebalo mi je vremena da otkrijem kako da prikažem njenu snagu. Htela sam da ona bude neko na koga će devojke moći da se ugledaju, a ne samo žrtva.” Čovek koji je nasledio Belo Koplje od D’Lehovog oca i treba d aga preda sledećem vođi plemena je Tik’Tik, kojeg glumi Novozelanđanin Klif Kertis. On kaže, “Tik’Tik je tradicionalista. On veruje u mitologiju i proročanstvo. On veruje u tog mladića, i veruje u D’Lehovu ljubav prema toj devojci i da su njihove sudbine povezane. Bilo mi je zabavno to što ga nisam glumio kao mudrog starca koji ima sve odgovore. On je namrgođen i strašan. Recimo, nevoljni mentor.”  D’Lehovog i Evoletinog jedinog prijatelja, Bakua, glumi britanski novajlija Natanijel Baring. “Baku je vrlo mlad,” kaže Baring. “On se očajnički trudi da impresionira D’Leha i Tik’Tika i zaista želi da postane deo grupe, ali više smeta nego što pomaže.” Kada “četvoronožni demoni” – porobljivači na konjima – nasrnu na pleme i brutalno kidnapuju mlade, uključujući Evolet, D’Leh se zaklinje da će ih goniti koliko god je potrebno da bi ih spasao. “Oni dolaze na konjima, i izgledaju kao demoni,” objašnjava Emerih. “Toliko su moćniji da Jagali nemaju nikakve šanse. To za D’Leha predstavlja poziv u akciju. Oni odvode Evolet, i D’Leh mora da je prati.” Iako se odrekao Belog Koplja, D’leh odbija da se povuče, i na kraju mu se pridružuju Tik’Tik i njegov rival, Ka’ren (kojeg glumi Mo Zainal), sa mladim Bakuom koji takođe odbija da ostane. Njihova misija ih vodi preko snegom zavejanih planina do Izgubljene Doline, gde moraju da se bore ne samo protiv porobljivača, već i protiv tajanstvenih i strašnih ptica grabljivica koje ih prate. “U Izgubljenoj Dolini postoji jato strašnih ptica koje žive u visokoj travi,” opisuje Emerih. “One su nešto između dinosaurusa i nojeva, ali love kao ajkule, pojavljuju se iz trave i ponovo nestaju.” Putovanje ih dovodi do novog plemena – Naku – i njegovog vođe, Nakudua (glumi ga Džoel Virgel), čijeg su sina takođe odveli porobljivači. Izgladneli, žedni i frustrirani, oni konačno stižu do pustare u kojoj divovske piramide cepaju nebo, a legije robova rade u strahu od bića koje sebe naziva bogom. “Za mene, piramida je simbol potpune arogancije,” kaže Emerih. “U savršenom je kontrastu sa stilom života lovaca na mamute, koji imaju veliko poštovanje prema životinjama koje love.” Da bi se borio protiv brutalne kulture koja je porobila njegov narod, D’Leh mora prestati da bude lovac i postati vođa koji je predodređen da bude. “D’Leh mora da ode praktično na kraj sveta da bi spasao Evolet,” nastavlja Emerih. “Ali, na tom putovanju, on shvata da mora da preuzme odgovornost za mnogo više od te devojke.” PUTOVANJE KROZ VREME
Oživljavanje izgubljenih svetova Tokom svoje karijere, Emerih je pomerao granice onoga što je moguće uraditi sa vizuelnim efektima, stvarajući upečatljive slike kao što su eksplozija Bele Kuće u “Danu nezavisnosti” i divovski talas u filmu “Dan posle sutra”. Tehnološki napredak omogućio je Emerihu da oslobodi svoju maštu u filmu “10,000 godina pre nove ere”. Emerih je angažovao supervizora vizuelnih efekata Karen Gulekas, sa kojom je već sarađivao na filmovima kao što su “Godzila” i “Dan posle sutra”. “Karen je jedna od vizuelno najinventivnijih ljudi sa kojima sam ikada sarađivao,” tvrdi reditelj. “Za nju, ništa nije nemoguće. Znam da mogu da se oslonim na nju da na ekran stavi moje najambicioznije koncepte, često i spektakularnije nego što sam ih ja zamislio.” Ovaj veliki posao je uključivao stvaranje filmske menažerije moćnih drevnih stvorenja – mamuta, tigrova sa sabljastim zubima i strašnih ptica. Emerih je hteo da pokreti ovih stvorenja budu uverljivi, pa se uzor tražio u njihovim savremenim srodnicima. “Koristili smo puno snimaka slonova, tigrova i nojeva,” kaže on. “Glavni problem je bio taj što niko ne zna tačno kako se mamut kretao.” Najveći izazov u kreiranju ogromnih pleistocenskih životinja bila je njihova dlaka: duga i kovrdžava u slučaju mamuta, slična perju kod strašnih ptica, a u slučaju tigrova sa sabljastim zubima, kako se ona ponašala u dodiru s vodom. “U suštini, morali smo da od osnova osmislimo kako se dlaka ponaša da bismo ove životinje učinili foto-realističnim,” kaže Emerih. “Unajmili smo dve kompanije u Engleskoj da bismo dobili životinje koje izgledaju toliko realno da gotovo možete da ih dodirnete.”  Gulekasova se pridružila projektu dve godine pre početka snimanja i započela svoj rad razbijajući scenario prema potrebama efekata, prevodeći svaku temu u konceptualnu umetnost, makete (skulpture koje će se skenirati uz pomoć računara) i modele. Njen fokus su bile tri velike scene filma – lov na mamute, sekvenca sa strašnim pticama, i D’Lehovi susreti sa tigrom sa sabljastim zubima. Ona je napravila biblioteku ilustracija, fotografija i kompjuterski generisanih slika iz televizijskih emisija kao reference za sva stvorenja u filmu. Slike koje je sakupila omogućile su animatorima da prouče pokrete životinja iz različitih uglova. Jedan od najizazovnijih projekata bile su strašne ptice – grabljivci koji ne lete, sa velikim kljunovima – koje su zasnovane na stvorenjima koja su postojala u Južnoj Americi. “Bile su ogromne,” kaže Gulekasova. “Mi znamo koliko brzo noj može da trči i koliko štete moža da napravi svojim snažnim nogama, i kombinovali smo t znanje sa činjenicom da postoji direjtna veza između strašnih ptica i Dinosaurusa. Zasnovali smo njihov izgled na kombinaciji različitih ilustracija.” Kada je dizajn stvorenja finaliziran, njen tim od osamnaestoro, započeo je rad na predvizuelizaciji, animiranom 3D storibordu svih scena sa efektima. To je bila neprocenjiva pomoć celoj ekipi. “Uvek sam pokazivao glumcima te kadrove kako bi stekli utisak o onome što se odvija oko njih,” kaže Emerih. Za direktora fotografije Julija Štajgera, to je predstavljalo veliku pomoć u osvetljenju. “Ti kadrovi su pravi putokaz za snimanje određene scene,” kaže on. “Naravno da na kraju izgleda drugačije i postoji puno improvizacije, ali je ipak vodilja.” Interakcija sa rekvizitima za vizuelne efekte bila je interesantna vežba za mlade glumce. “To je jedinstvena prilika da zaista upotrebite svoju maštu,” komentariše Stiven Strejt. “To vam daje puno prostora da se igrate jer niste ograničeni bilo čim fizičkim.” PRELAZAK KONTINENATA
Stvaranje sveta “10,000 godina pre nove ere” Emerih je sarađivao sa kreativnim timovima da bi kreitao svet koji će biti iskonski i okrutan, i da bi preneo gledaoce u vreme i mesto kakvo još nisu iskusili. Iako film ne diktira određeno mesto, za Emeriha, to je uvek bila Afrika. “Ona je kolevka ljudske vrste,” kaže on. “Ali, zbog priče koju smo želeli da ispričamo, to je postalo naša izmišljena Afrika.” Film je trebalo da bude snimam pretežno na stvarnim lokacijama na Novom Zelandu, i na više lokacija u Africi, uključujući Kejptaun u Južnoj Africi i predele Namibije. Ledeni beli pejzaži ispred crnih stenivitih formacija divljeg terena bili su sjajan kontrast za zelenilo južnoafričke tropske džungle koja je bila pozadina središnjeg dela filma, a spaljenu narandžastu i crvenu namibijskih predela gde je snimljen treći deo filma. Vimer kaže, “Jedna od stvari koje smo želeli da dočaramo terenom jeste to koliko je život naših likova mogao biti težak u to doba… ali i koliko je veličanstven, duhovan i divan.” Netaknuti pejzaž je bio pod zaštitom, što je zahtevalo od ekipe da ostavi što je moguće manje tragova prisustva.  Kombinacija garderobe, kose, šminke i lokacija omogućila je Strejtu da lakše uđe u lik. “Kada ste na vrhu planine na Novom Zelandu sa kosom do grudi, mnogo je lakše pretvarati se da ste lovac na mamute,” kaže glumac. “Brada je bila moja, ali sam nosio periku i potamnili su mi kožu da bih izgledao kao da sam bio na otvorenom čitavog života. Bio je to dug proces svakog jutra, ali rezultati su takvi da je vredelo.” Sa Novog Zelanda, ekipa se prebacila u Kejptaun, u Jućnoj Africi, zemlji sposobnoj da opslužuje godišnje onoliko filmskih snimanja koliko i Los Anđeles. Tamo su snimljene scene u Izgubljenoj dolini, gde se D’Leh i njegova družina suočavaju sa strašnim pticama. Finalni deo filma sniman je u prostranim pustinjama jugoistočne Namibije, za koju Emerih kaže da je bila “toliko savršena, sa peščanim dinama i drugim čarobnim mestima kakva možete naći samo u Namibiji.” Jedna lokacija je imala poseban značaj za Emeriha “zato što je to bilo mesto na kome je Stenli Kjubrik snimio pozadine sekvence sa majmunima za film ‘2001: Odiseja u svemiru’,” kaže on. “To je čarobno mesto.” Završni kreativni element filma “10,000 godina pre nove ere” bila je muzika. Harald Kloser se udružio sa kompozitorom Tomasom Vanderom u stvaranju muzike za film. Oni su blisko sarađivali sa Emerihom da bi dočarali odgovarajuću akciju i emocije u kontekstu jedinstvenog okruženja filma. Reditelj kaže, “Ova priča je klasični herojski mit, i muzika je to ispratila. Ali sadrži i dosta etničkih elemenata, puno rogova, vokala i bubnjeva. Jedna od stvari koje mi se najviše dopadaju kod stvaranja filma jeste da vidim kako će se muzika uklopiti u slike. Postoji jedan čaroban trenutak kada prvi put snimite muziku sa orkestrom i sve bude savršeno.” Kroz izuzetno putovanje jednog mladića, film “10,000 godina pre nove ere” zadire u mnoge različite teme, uključujući prirodu herojstva i vođstva i moć povezivanja među ljudima. “Svaki čovek mora da odluči koliki će biti krug kojem on pripada,” kaže Emerih. “Da li su to samo njegovi bližnji, porodica, ili je to šira grupa ljudi? Naš heroj mora da pođe na put otkrića. Mora da sazri od sebičnog dečaka do vođe. Ključ je u veličini kruga… koliko ljudi obuhvatate svojim krugom.”  O GLUMCIMA
KAMILA BEL (Evolet) je, u svojoj 21-oj godini, već internacionalno poznata glumica. Nedavno je glumila u hit rimejku trilera iz 1979, “Kada stranac pozove”. Uskoro će se pojaviti u naučno-fantastičnom trileru “Push”, uz Djimona Hunsua, Dakotu Fening i Krisa Evansa. Tokom 2005, Belova je glumila u tri vrlo različita nezavisna filma. Bili su to naslovi “Balada o Džeku i Rouz” sa Danijelom Dej-Luisom, a u režiji Rebeke Miler, “The Chumscrubber” sa Ralfom Fajnsom, Glen Klouz, Elison Dženi i Keri-En Mos, i uz Elišu Katbert i Edija Falka u filmu “The Quiet”. Nakon nekiliko televizijskih projekata u kojima je nastupala od najranijeg doba, usledio je filmski debi u rimejku klasičnog filma Širli Templ “Mala princeza”, u režiji Alfonsa Kuarona. Usledili su “Poison Ivy II” sa Alisom Milano, i TV film “Marshal Law” sa Džimijem Smitsom. 1997, Belova se pojavila u blokbasteru Stivena Spilberga “Izgubljeni svet: Park iz doba jure”. Naredne godine, igrala je uz Sandru Bulok i Nikol Kidman u filmu Grifina Dana “Practical Magic”. Drugi njeni filmovi su “Patriota” sa Stivenom Sigalom; “Tajna Anda”; “Nevidljivi cirkus” uz Kameron Dijaz; i “Povratak u tajni vrt”. STIVEN STREJT (D’Leh) će se uskoro pojaviti u drami “Stop Loss” u režiji Kimberli Pirs, u kojoj će glumiti i Rajan Filip. Strejt je debitovao 2005. Godine u akcionoj komediji o školi za superheroje, “Sky High”, u kojoj su glumili i Kurt Rasel i Keli Preston. Potom je glumio uz Ešli Simpson u nezavisnom filmu “Neotkriveni”, a zatim i u horor trileru “The Covenant”.
Klif KErtis (Tik’Tik), jedan od najuspešnijih novozelandskih glumačkih talenata, verovatno je najpoznatiji po ulozi u porodičnoj drami “Jahač kitova”. 2007, pojavio se u tri filma: akciji “Živi slobodno ili umri muški” sa Brusom Vilisom; trileru “Pukotina” sa Entonijem Hopkinsom i Rajanom Goslingom; i u SF trileru Denija Bojla “Sunce”. Kertis je debitovao 1993, u Oskarom nagrađenom filmu Džejn Kempion “Klavir” sa Holi Hanter, Harvijem Kajtelom i Anom Pakin. Iste godine, glumio je u filmu “Desperate Remedies” za koji je dobio svoju prvu novozelandsku filmsku nagradu za najboljeg glumca u sporednoj ulozi. Drugu nagradu, ovog puta za najboljeg glumca, dobio je 2000, za ulogu u filmu “Jubilej”. Nedavno je bio nominovan za istu nagradu za ulogu u filmu “Rečna kraljica”. Drugi njegovi filmovi su “Bili smo ponosni ratnici” Lija Tamahorija; “Šest dana, sedam noći” Ajvana Rajtmena, sa Harisonom Fordom; “Virus” sa Džejmi Li Kertis i Donaldom Saterlendom; “Tri kralja” Dejvida O. Rasela sa Džordžom Klunijem i Markom Valbergom; “Bringing Out the Dead” Martina Skorsezea; “The Insider” Majkla Mena, sa Raselom Krouom i Alom Paćinom; “Blow” Teda Demija, sa Džonijem Depom; “Dan obuke” da Denzelom Vašingtonom i Itanom Hokom; “Runaway Jury” sa Džonom Kjuzakom, Džinom Hekmenom i Dastinom Hofmanom; i “Izvor” Derena Aronofskog, sa Hjuom Džekmenom i Rejčel Vajs. O EKIPI ROLAND EMERIH (reditelj/scenarista/producent) započeo je karijeru u rodnoj Nemačkoj. Studirao je film na Minhenskoj filmskoj školi i njegov diplomski rad, “Princip Nojeve barke”, takmičio se 1984. na Berlinskom festivalu. Postigao je veliki uspeh i prodat je u preko 20 zemalja. Emerih je kasnije oformio sopstvenu produkcijsku kompaniju u okviru koje je producirao i režirao filmove “Kontakt” (ili “Džoi”), “Ghost Chase” i “Mesec 44”. Emerihov prvi američki film bio je hit iz 1992. godine “Univerzalni vojnik”, nakon kojeg je 1994. došla “Zvezdana kapija” sa Kurtom Raselom i Džejmsom Spejderom. 1996. Je režirao, napisao i producirao blokbaster “Dan nezavisnosti”, sa Vilom Smitom, koji je Emeriha ustoličio kao jednog od vrhunskih holivudskih reditelja. Emerihov naredni film, “Godzila”, snimljen je dve godine kasnije. 2000, režirao je i producirao dramu “Patriota” sa Melom Gibsonom i Hitom Ledžerom. Njegov najskoriji uspeh bio je “Dan posle sutra” iz 2004. Godine, sa Denisom Kvejdom i Džejkom Gilenhalom. |
