 Prodaja ulaznica za ovogodišnji Tuborg Green Fest po promotivnoj ceni od 1290 dinara počinje danas u 12 časova, u podne, na sajtu festivala. Broj ulaznica u promotivnoj prodaji je ograničen, a cena u redovnoj prodaji biće za oko 40 % veća.
Ulaznice po prvoj, promotivnoj ceni od 1290 dinara važe za parter Arene, gde se i očekuje najveća zabava. Ulaznice se mogu naručiti registracijom u aplikaciji na www.exitfest.org, a svi koji su se već registrovali za kupovinu ulaznica za Exit festival mogu da koriste svoj postojeći nalog i pristupnu lozinku.
Nakon regitracije, potrebno je slediti upustva unutar internet aplikacije za naručivanje ulaznica. Izuzetno je bitno da svi korisnici unose tačne podatke tokom procesa naručivanja, a privatnost podataka je naravno zagarantovana.
Rok za uplatu naručenih ulaznica je 7 dana.
Posle uplate, korisniku će na e-mail adresu koju ostavi u aplikaciji biti poslat elektronski PDF vaučer sa bar kodom koji sadrži podatke o kupovini i sa kojim je jedino moguće podići ulaznice, uz obaveznu ličnu kartu. Ulaznice će moći da se preuzmu nekoliko dana pred festival, na mestima predviđenim za to, a mesto i vreme zamene vaučera za ulaznice, kao i datum početka redovne prodaje i spisak prodajnih mesta naknadno ćemo objaviti na www.exitfest.org.
*****************************
Tuborg Green Fest, jednodnevni muzički festival, koji organizuju State Of Exit, Live Nation i Tuborg, biće održan u sredu, 2. jula 2008. godine u Beogradskoj Areni.
Na ovogodišnjem, drugom izdanju Tuborg Green Fest festivala nastupiće jedan od trenutno najpopularnijih bendova iz Velike Britanije, Franz Ferdinand, latino-američke hip-hop legende sa Zapadne obale, Cypress Hill i The Raveonettes, trenutno najaktuelniji danski rok sastav.
Line-up
 Franz Ferdinand
Najpopularniji britanski i vodeći svetski indi-rok sastav današnjice Franz Ferdinand je već na samom početku karijere obezbedio mesto u istoriji svetske pop-scene kao bend sa najbržim usponom, budući da je između osnivanja 2001. i prvog većeg uspeha, maksi-singla "Darts of Pleasure" proteklo tek dve godine. Početkom milenijuma pod okriljem Škole umetnosti u Glazgovu, sreli su se gitarista Alex Kapranos, basista Robert Hardy, bubnjar Paul Thomson i multiinstrumentalista klasičnog obrazovanja Nicholas McCarthy. Na zajednički rad ih je pokrenula ideja da naprave muziku kojaće se dopasti devojkama i naterati ih da plešu, pa su počeli sa probama u McCarthyjevoj kući. S obzirom da su stvarali pod uticajem umetničkih bendova novotalasne epohe krajem sedamdesetih, mračnih i nekomunikativnih "Joy Division" i inovativnih "Gang of Four", prava je enigma kako su u svojim namerama i uspeli, možda jednim delom i zahvaljujući primarnoj zamisli da zvuče kao Donna Summer ili Prince.
Glazgovske umetnice su njihovu muziku doživele kao savršeni soundtrack za performanse u mestu zvanom "Chateau" (na francuskom - zamak), okupljalištu mladih artista po ugledu na Vorholovu "Fabriku". Kada je policija zatvorila klub u kome je dekadencija očigledeno prelazila granice dozvoljenog, četvorka se zaputila u London, gde su nastupali kao predgrupa nešto poznatijim vršnjacima "Hot Hot Heat" i "Interpol", koji su im već posle nekoliko zajedničkih svirki gledali u leđa i polako nestajali u oblaku prašine. Ferdinandi su dodali gas i na prečac osvojili publiku ne samo na ostrvu, već i širom kontinenta, na festivalima. Nezavisna etiketa "Domino" objavila je početkom 2004. album nazvan imenom benda koje je, kako su objasnili u jednom intervjuu, odabrano prema imenu trkačkog konja The Archduke Ferdinanda, koji je verovatno dobio ime prema austrougarskom prestolonasledniku ubijenom u Sarajevu 1914. Tako su sve prosrpske kontrovere i političke konotacije vezane za pokret Mladobosanaca i Gavrila Principa pale u vodu, a album je debitovao na 3. mestu britanske top-liste, dok ga je samo za američko tržište objavio moćniji Epic Records. Uspehu benda znatno je doprineo singl "The Dark Of The Matinee" sa pulsirajućom disko bas deonicom i reskom stakato gitarom, koji je postao mega hit na radio stanicama i u klubovima. Spot za istu numeru sa originalnom fotografijom u specifičnom sivo-zelenom koloritu izdvojio ih je od kompletne svetske produkcije i ukazao na veliki umetnički potencijal, što su u međuvremenu i opravdali narednim hit-singlovima "Take Me Out", "Michael" i "This Fire".
Nakon godine provedene na turnejama, 2005. su većim delom potrošili na studijski rad da bi u oktobru objavili drugi album "You Could Have It So Much Better". Nastavak priče sadrži uobičajene brit-pop teme poput svakodnevice, politike, vremenske prognoze, divljenja rok-dinosaurusima i, naravno, ljubavi, u prepoznatljivom pank-pop-psiho-disko fazonu kojim su svet bacili na kolena.
 Cypress Hill su jedan od najpopularnijih američkih hip-hop bendova sa Zapadne obale. Njihov prepoznatljiv stil, koji su razvili tokom devedesetih, varira od opuštenih latino ritmova do besnih hard-core gitarskih rifova. Predvođeni producentskom veštinom harizmatičnog DJ Muggs-a i “meketavim” rep izrazom B Real-a, Cypress Hill su postali jedan od najuticajnijih bendova na sceni. Ono po čemu su postali poznati i izvan krugova ljubitelja rep muzike je njihov predani rad na legalizaciji marihuane, što je i jedan od stalnih lajt-motiva u njihovim pesmama. Posle kultnog uspeha singla “"How I Could Just Kill a Man", ubrzo sledi objavljivanje debi albuma 1991. da bi dve godine kasnije izašao “Black Sunday”, koji ih je vinuo među zvezde zahvaljujući hit-singlu “Insane In The Brain”. Popularnost ih je drastično približila beloj publici, a to je rezultiralo čestim nastupima sa alternativnim rock bendovima i pojavljivanjem na velikim festivalima poput Lollapalooze. Treći album “ Temple of Doom ”(1995) ih predstavlja u smirenijem i mračnijem raspoloženju, bez izrazitog hita, što su i kritika i publika ispratili sa polovičnim ocenama. U naredne tri godine, bend prolazi kroz personalne izmene i solo izlete, da bi se “na mala vrata” vratili 1998. albumom “IV”. 2000. izlazi dupli “Scull & Bones”, koji predstavlja grupu u dvojakom svetlu – s jedne strane, klasično ležerni hip-hop i sa druge, rock orijentisani, agresivniji zvuk. Singl “Superstar” bio je veliki MTV hit i u potpunosti usmerio bend ka crossover sceni, što su i pokazali na sledećem albumu “Stoned Riders” (2001). 2004. godine objavili su “Till Death Do Us Part” na kom su se posebno pozabavili jamajčanskim reggae i dub uticajima, čime se vraćaju sopstvenim muzičkim počecima. www.cypresshill.com
 The Raveonettes uvek uspevaju da pomere granice i iznenade kako publiku, tako i muzičku kritiku, pa je svaki njihov album propraćen brojnim tekstovima u svim velikim muzičkim časopisima. Rolling Stone, NME, Q Magazine i mnogi drugi, svakom novom izdanju najaktuelnijeg danskog benda poklanjaju puno pažnje i skoro po pravilu izdvajaju kao rock osveženje koje već postaje zaštitni znak rnr scene severa Evrope. Autentičan, pomalo mračan ton uz nostalgični tribute jednostavnim i "čistim" tonovima rock n roll-a 60-ih i 70-ih koje prate intenzivan gitarski zvuk i tekstovi puni sirovih emocija oslobođeni brojnih mogućih stega mejnstrima, osnovna je nit zvuka kojem na svakom novom izdanju The Raveonettes dodaju ponešto novo. Osim samom svojom pojavom, imidž šarmantnog pop rok dueta zaslužili su i svojim odnosom sa javnošću i izjavama u kojima svoje muzičke uzore koji u mnogome određuju njihovu muziku nikad ne kriju, niti posebno mistifikuju stvaralački proces koji im donosi samo uspehe. Ambiciozni, sveži i uživo tako energični i jaki, veoma su traženi i koncertno aktivni.
The Raveonettes su krajem prošle godine izdali svoj četvrti studijski album "Lust, lust, lust" a 2008. godinu obeležiće turneja u okviru koje će obići i dobar deo Evrope. S nestrpljenjem očekujemo 2. jul kada će nam se neumorni dvojac predstaviti u Beogradskoj Areni, sa novim albumom i najvećim hitovima sa prethodna tri.
Vreme je za malo kreativne buke, ogoljenih emocija, neimenovanog nemira i mnogo, mnogo dobrog, neobičnog, istovremeno tako old fashion i tako svežeg rock'n'roll-a. |
