 «Poeziju će svi pisati». Ovi stihovi Branka Miljkovića, malo preurađeni: «Romane će svi pisati» su izgleda postali moto savremene književnosti, koja ostaje bez tema. Tako i Aleksandar Mekol Smit, stručnjak u oblasti medicinskog prava, autor mnogih dela iz oblasti filozofije i medicinske etike, stekao je svetsku slavu svojim prvim «umetničkim» romanom Prva damska detektivska agencija, 1998.
Ovaj roman bavi se, pre svega, počecima modernog doba u Africi, tačnije u prestonici Bocvane. Pored toga, tematsku građu predstavlja kombinacija Agate Kristi i Danijele Stil, što je prikazano modernim, laganim novinarskim stilom. Kroz detektivske priče isplivavaju problemi patrijarhata, vrađbina, rodbinske povezanosti tj. svih onih vrednosti starog vremena, koje se ne gube u moderno vreme već se samo drugačije shvataju. Delo obiluje opisima prirode, života, ljudi dajući autentičnu sliku Afrike koja ne postaje neka nova Afrika, nego mesto gde čovek postaje primarno vrednovan. Iako junaci poseduju određenu crtu individualnosti, oni deluju kao da su opšti tipovi jer nisu glavni nosioci zapleta i priče. Ovde glavnu ulogu ima mesto radnje, kojoj je sve podređeno. Svi slučajevi, kojima se opisana detektivska agencija bavi, uslovljeni su okolinom; čak je i nastanak ovakve ustanove uslovljen svetom u kojoj glavna junakinja dela, zapravo buntom protiv nje.  Strukturu romana čine priče, zasebne tematske celine, koje su međusobno nepovezane i nedovršene. Te priče ne opisuju samo slučajeve kojima se bavi agencija, već i život glavne junakinje, osnivačice «Prve damske detektivske agencije». One su pomalo banalne i naivne, ali nose sa sobom posledicu, koju je pripovedač očigledno zamislio kao poentu, ali nedovoljno efektnu. Neke od njih imaju funkciju umetnute pripovesti, epizode, pomoću kojih se daju informacije i objašnjava neka misterija koja tek treba da se otkrije. Dakle, skup ovih delova čini moderan roman, prepun raznih problema iz svakakvih oblasti, koji su bajkovito izneseni tj. samo pomenuti, a u stvari, neozbiljno shvaćeni. Vesna Radman © Kontra |
