|
 Ako vam je životni moto: ”Sunce je prošlost, Zemlja sadašnjost, Mesec buducnost”, onda cete zaista moci da nastavite svoj put nakon svih neizbežnih. sudbinskih slomova. cak i kada želite da ispitate krajnje granice svojih mogucnosti i da vidite šta ce se onda desiti.
“Svi smo mi žrtve necega, pa makar samo zbog cinnjenice da smo živi”. Život i svet su staze sa preponama pune ispitivackih pogleda i ocekivanja. Osecate se kao oružje sabotaže? Ili kao olabavljeni deo nacionalne mašinerije? Izbegavanje transa samosažaljenja uvek ce vam. baš kada ste na izmaku snaga, otkriti novu mogucnost i nadu.
Kao uklet da gubi najbliže osobe u trenutku kada se sa njima najviše zbliži M.S. Fog uci o samoci i borbi za opstanak. Vrednost za koje je verovao da više ne postoje pokazuju mu drugu, lepšu i mogucu stvarnost života. “Skocio sam sa stene i baš kada je trebalo da dodirnem tlo, desilo se nešto neverovatno: Shvatio sam da postoje ljudi koji me vole. A kada je covek voljen na takav nacin, sve postaje drugacije. To ne umanjuje užas tada, ali mu daje novi smisao”. 
Anahronim prikazom situacija “Sve se svodilo na pokidane veze, pogrešno vreme, tapkanje u mraku. Uvek smo bili na pravom mestu u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu u pravo vreme, mimoilazili smo se, uvek smo na nekoliko centimetara od istine. Cini mi se da se na to svodi i ova prica. Na niz propuctenih prilika. Svi su delovi tu od samog pocetka, samo cto niko nije umeo da ih složi.”
Nepronalaženje i gubitak identiteta je neminovna pojava implicirana nedostatkom roditelja i porodice. Ne gajeci više iluzije o toploj sigurnosti i cvrstom osloncu. uranjajuci u haos koji nose u sebi, likovi postaju autenticne licnosti, svet nastao iz sebe samog. Na kraju ce ljubav kao jedina sila koja je mogla da negira zakon gravitacije doživeti svoj kraj, jer ipak: “Covek se precesto srece s neuspehom da bi se zanosio povremenim uspesima”
I kada covek oseti da je stigao do kraja, savršeno je prirodno da poželi da vrišti.
Produžetak egzistencije znaci ne gubiti nadu, jer: ”Za svakoga ima nade, zbog toga ovaj svet i opstaje”. Marija Mandić © Kontra |
