|
 Kompozicijom priče o priči prikazuje se dečakovo ponovno upoznavanje sa ocem, koji je umro pre jedanaest godina, preko njegovog pisma.
Centralni motiv pisma je dirljiva, romantična i ljubavna priča, svojom magicnošću i tajanstvenošću podignuta na nivo bajke.
Da li ćete i vi nakon čitanja ove bajke poželeti da pobegnete iz sive svakodnevnice? Da li će te ponovo poverovati u romantičnost i neprikosnovenost jedinstvenog bajkovitog života koji se odvija baš ovde u ovoj stvarnosti?
“Zar ceo svet nije jedna velika bajka od koje zastaje dah?”
“U ovoj neobuzdanoj životnoj igri nema mesta sećanju i razmišljanju; i sama je po sebi dovoljno užurbana. Takva su bila pravila u bajci iz koje je poticala “Devojka sa pomorandžama”. Tada je u bajci imala osmišljeno ime: zvala se “Uđi u moj san”. Ako izaberete da ne zavirite u veliku bajku “Devojka sa pomorandžama”, onda ne znate da ujedno propuštate i upoznavanje sa sopstvenom bajkom u kojoj živite. “Mnogi ljudi prožive citav život a da ne uvide da lebde u praznom prostoru.” 
“Kada je glava puna teških misli, možemo nešto da kažemo ili da ostanemo nemi.” Vrlo često ostajemo nemi i poštujemo pravila života-bajke bez njegovog potunog razumevanja.
“Zašto je Pepeljuga morala da se vrati kući sa bala pre ponoći? Ne mogu ni da pretpostavim, a verovatno nije mogla ni Pepeljuga. Ali nije dopušteno raspitivati se o tome... Jednostavno, moraš da prihvatiš uslove, makar bili i najnerazumljiviji.”
Sve bajke imaju svoja pravila i možda ih baš ona odvajaju od drugih bajki, i vaša bajka ima svoja pravila, ali ih možda vi još uvek niste svesni.
Ako želite da se iznenadite pred lepotom ovog sveta i ako hoćete da vidite kako izgleda euforično osećanje u vezi sa svim oko vas, moraćete da se zapitate: “Ko smo mi koji ovde živimo i kakva su pravila vaše bajke”.
Uverićete se da je svaki pojedini cčovek kovčeg sa blagom, prepun misli i uspomena, snova i čežnji. Posedovanje skoro magičnog životnog osećanja nije privilegija svih ljudi, ali možda može da bude vaša.
Marija Mandić © Kontra |
