 Orhan Pamuk rođen je u Istanbulu 1952. godine. Prvi izbor fakulteta bio mu je arhitektura, ali ga ubrzo napušta i upisuje se na „Institut za novinarstvo Istanbulskog univerziteta“ gde je i diplomirao 1976.
Prvi roman pod nazivom „Dževdet-beg i njegovi sinovi“ objavljen je 1982. godine. Već sledeće godine izlazi drugi roman „Tiha kuća“, u kome se govori o tri generacije jedne tgovačke porodice iz Istanbula. Prvi veći proboj na svetsko tržište Orhan je napravio knjigom „Bela tvrđava“ iz 1985. koja je prevedena na četrdesetak svetskih jezika. Roman „Crna knjiga“ izlazi 1990. i mnogi ga smatraju najpopularnijim i jednim od najkontraverznijih u savremenoj turskoj književnosti. Ova knjige je omogućila Pamuk-u da se oproba i kao scenarista za film koji je nazvan „Tajno lice“, scenario je pretvoren u knjigu 1992. godine. Zatim sledi roman „Novi život“ 1994. godine. Život i umetnosti osmanskih majstora minijature s kraja šesnaestog veka opisan je 1998. godine u romanu „Zovem se Crveno“ . U „Gledanju kroz prozor“, objavio je tekstove, eseje, novinske članke, kritike, reportaže i putopise koje je beležio dugi niz godina. 2002. godine izlazi roman „Sneg“, a 2005. „Istanbul: uspomene i grad“.
Nagrade:
1979. nagrada za rukopis prvog romana „Dževdet-beg i njegovi sinov“ 1984. „Madarali“ nagrada 1991. nagradu za evropsko otkriće 2003. „International IMPAC Dublin Literary Award“ i „Prix Médicis étranger“ 2005. „Nagrade za mir“ - nemačke knjižare 2006. Nobelova nagrada za književnost |
