 Zvonko Karanović rođen je 1959. u Nišu. Svoje pisanje bazira na iskustvima beat književnosti, filma i pop kulture. 13 godina je držao muzičku radnju i nije se obogatio. Dugo godina bio kultni andergraund pesnik urbanih generacija. Sebe smatra piscem sa margine iako se sticajem društveno-istorijskih okolnosti obreo u mejnstrimu.
U svojim knjigama ne opisuje spoljašnju lepotu sveta već njegovu unutrašnju tamu. Do sada je objavio sedam zbirki pesama: Blitzkrieg (1990), Srebrni Surfer (1991), Mama melanholija (1996), Extravaganza (1997), Tamna magistrala (2001), Neonski psi (2001), Svlačenje (2004) i roman: Više od nule (2004), Četiri zida i grad (2006). Kao prolaznik kroz vreme i kao pesma Igija Popa.
Omiljeno književno delo? Ima ih mnogo i zavise od perioda kada sam ih čitao. Na putu – Džeka Keruaka bio mi je godinama omiljen roman zbog teme koja me je oduvek suštinski interesovala, a to je osvajanje unutrašnje slobode. U putovanju od obale do obale dva glavna junaka ovog romana u stvari otkrivaju sebe, preispituju pojam slobode, prijateljstva, svog drugačijeg pogleda na svet. S godinama sam širio krug knjiga koje su me fascinirale tako da je danas taj spisak poduži, uglavnom je to već klasika književnosti, ali da izdvojim Luja Ferdinada Selina – Putovanje na kraj noći i Alberta Kamija – Stranca. Tu su i dela Kafke, Dostojevskog, Bulgakova, Knuta Hamsuna, Hemingveja, Karvera, od novijih Breta Istona Elisa, Čaka Palahnjuka, Viktora Peljevina. Ako bih ovome dodao i moje omiljene pesnike, spisak bi bio predugačak.
Književni i ostali uticaji na rad? Ako se baviš literaturom, onda su i književni uticaji najjači. Mada, kada sam počinjao pre mnogo godina, uticaj filma, stripa, roka, pop kulture uopšte, nije bio ni malo zanemarljiv, štaviše, bio je dominantan. U međuvremenu sam se i ja razvijao, otkrio čitav niz sjajnih pisaca... priča je prilično komplikovana i zato sam je skratio u jednu rečenicu, pa kažem da pišem pod uticajem beat književnosti, filma i pop kulture. To je kratka definicija koja može da me predstavi u nakraćim crtama, a da bude relativno blizu istine. Bit književnost, film, pop i rok kultura. Na koricama prvog izdanja Više od nule stajao je popis imena svih onih koji su ili uticali na mene ili se nalaze u samoj knjizi, a popis glasi: Jim Jarmush, Bret Easton Ellis, Iggy Pop, Corto Maltese, Nick Hornby, David Bowie, Robert De Niro, Andy Warhol, Charles Bukowski, The Gun Club, Trainspotting, Ernest Hemingway, Lou Reed, J. D. Salinger, Tricky, Nico, Jack Kerouac, Jurij Gagarin, Vanishing Point, Jesus, The Rolling Stones, Pixies, Bob Marley, Raymond Karver, Stereo Mc's, Carlos Castaneda, Džoni Štulić, Gang Of Four.
Inspiracija za naslov Više od nule? Naslov je direktna posveta romanu Less than zero koga je napisao jedan od mojih omiljenih američkih pisaca Bret Iston Elis. U tom romanu američka omladina iz najbogatijih slojeva društva pokušava da svoju praznunu i prezasićenost materijalnim utopi u prekomernom konzumiranju droga i seksa. U mom romanu trojica mladića, reprezenata urbane populacije, pokušava suprotno: željni svega oni se bore da od života otmu što više. Taj njihov napor da probaju da žive normalno u nenormalnim uslovima je baš to – više od nule, jer svakodnevica je nemilosrdna i neumoljiva. I naravno, nepobediva. Srbija 1998. godine uopšte nije bila dobro mesto za život za ljude sa slobodnim svetonazorima.
Inspiracija za ime glavnog junaka? Ime glavnom junaku sam dao po našem poznatom košarkašu Aleksandru Đorđeviću, čoveku koji je trojkom u poslednjoj sekundi rešio pobednika u finalu evrpskog klupskog prvenstva. Kao i on, i glavni junak mog romana ima tu sposobnost da se izvadi u poslednji čas, snalažljivost da se izvuče, da trojkom u poslednjoj sekundi spasi sebi život. On je rođeni pobednik koji tavori u provinciji, ali koji se ne predaje. Njegov nadimak Korto potiče od njegove fascinacije Kortom Maltezeom, njegovim omiljenim strip junakom. Avanturista, moreplovac, borac za obespravljene, taj strip junak je sve ono što Aleksandar Đorđević, svršeni student engleskog jezika iz Niša, nije i za čim čezne.
Muzička metapoetika u romanu Više od nule? Zašto? Već postoji odgovor u samom romanu gde glavni junak kaže: ,,Ti si ono što izabereš, ono što je tvoj ukus“. Dakle, preko muzičkog ukusa želeo sam da okarakterišem glavnog junaka koji je suprotstavljen vremenu i prostoru u kojem živi. Igi Pop, Lu Rid, Bouvi, pank, rege, kao neke civilizacijske muzičke vrednosti stoje suprotstavljene narodnjacima i turbo folku koje Korto ne želi da prodaje u svojoj muzičkoj prodavnici, iako je svestan da bi mu to donelo više novca. On ne želi da se proda, tj. ne želi da proda svoj pogled na svet za koji se bori svim svojim bićem u mulju Srbije 1998. i 1999
Stilski kontra-efekti u romanu Više od nule (u smislu grafičkog prikaza razgovora na internetu i niškog slenga)? Pošto se radnja romana dešava u Nišu, bila mi je potrebna aroma Juga Srbije u vidu pljeskavica, ljutih papričica i iskrivljenog govora koji koristi samo 4 padeža. Takođe, ta Internet diskusija pružila mi je mogućnost upotrebe raznovrsnijeg načina i intonacije pripovedanja, kao i idealnu priliku da opišem Niš i njegov mentalitet onako kako ga ja vidim. Provincija nije geografski pojam već stanje duha, i zato ispovesti pojedinih likova na tom Internet forumu jesu ono šta zaista mislim o Nišu.
Zašto se paralelna priča odvija u Americi? Amerika je data kao nikad odsanjani san o Zapadu, kao mit o slobodi, rokenrolu, Holivudu, dobrom životu. Mnogi su verovali u taj mit, naročito u vremenima pre rušenja kula bliznakinja, u taj mit je verovao i sam Korto dok nije otišao da živi tamo. Ali posle samo 5 meseci shvatio je svoju zabludu i na samom početku romana on se iz Amerike vraća u Srbiju. Shvatio je da mu je mnogo draža sopstvena sloboda u vlastitom balkanskom blatu nego disciplina svakodnevnog odlaska na posao i rintanja za dolar. Ubedio je sebe da bi tamo izgubio dušu penjući se lestvicama ekonomskog napretka oličenom u kreditima za kola i kuću, koje bi godinama morao da otplaćuje. Njegova žena, kao odrasla i pragmatična osoba ostala je tamo da nađe bolji život.
U kojoj državi će se odigrati paralelna priča sledeće knjige? U Više od nule imamo tu distikciju Čikago – Niš, u drugom romanu to je Amsterdam – Niš, u finalnom delu trilogije biće to Beograd – Niš. Kako događaji postaju sve mračniji te geografske razdaljine će se smanjivati.
Ideja o suprostavljenosti High Fidelity i Više od nule? Mnogi su Više od nule pogrešno opisivali kao srpski odgovor na High Fidelity najviše zbog toga jer je glavni junak i u jednom i u drugom romanu vlasnik muzičke prodavnice. Ali to je jedina sličnost. Kod Hornbija on je neki infantilac koga napušta devojka jer želi ozbiljnog i odgovornog muškarca i sve se završava kao u sapunicama, ona mu se na kraju vrati i svi su srećni i zadovoljni. Kod mene se glavni junak bori da spasi sebe i sve ono u šta je celog života verovao. On je završio fakultet, putovao je po svetu, on čita knjige, gleda filmove, obožava muziku, ide na proteste protiv Miloševićevog režima. Znači on je jedan sasvim običan gradski tip koji umesto normalnog života i druženja sa prijateljima, od države u kojoj živi, dobija redove za benzin, menjanje deviza kod dilera, društvenu marginalizaciju. Pri tome on nije lenj i razmažen, već se na svoj način bori da sebi obezbedi život sa dovoljno prostora za disanje. Hornbijev junak je odbio da odraste, moj se bori da ne bude samleven u vrtlogu vremena.
Da li si u romanu Četiri zida i grad odabrao Amsterdam kao potpunu suprotnost Srbiji u smislu umetničke slobode i upšte slobodnog pristupa životu? Kod nas postoji taj mit o Amsterdamu kao gradu slobode i u koji sam svojevremeno i ja poverovao. Ako malo duže vremena provedeš u tom gradu videćeš da je sve to samo dobra reklama iza koje stoji država Holandija, koja preko Amsterdama ubire maksimalne prihode od turizma. U odnosu na evropske metropole, Amsterdam je jedan mali omladinski grad od 800 000 stanovnika, sa očajnom klimom, sebičnim ljudima, starim drvenim kućama punim vlage zbog bezbroj kanala i svuda prisutnim podzemnim vodama. U romanu Četiri zida i grad Amsterdam jeste odabran kao mesto slobode gde će glavni junak da pobegne od socijalističke neslobode koja je ovde vladala. Ali kao i autor, i glavni junak će brzo uvideti svoju zabludu.
Biblijski aspekt radnje i likova u romanu Četiri zida i grad? Simbolika svih imena? Roman Četiri zida i grad je roman o jednoj sudbini, jednom vremenu, takođe i roman o usamljenosti, ali u jednoj nevidljivoj ravni to je i moderna priča o Jovu, o božijem čoveku koga iskušava zlo. U tom smislu i imena sporednih likova su data simbolično: Lilit, Mihajlo, Gavrilo, Džizus. Roman može da se čita u oba ključa, jedno ne potire drugo. Naravno, ta priča o Jovu nije dosledno prenesena iz Starog zaveta, već je to pre jedna invalidna, iščašena obrada, novo viđenje stare teme, jer Tatula tj. Jov je sitni narko diler, potpuno nesvestan da negde iznad njega, besni rat za njegovu dušu.
Izbor muzike? Da li je to lični izbor? To jeste muzika koju slušam. Kada piše, autor uvek ponegde provuče sebe, svoje poglede na svet, neke svoje doživljaje. U ovom slučaju sam glavnom liku romana dao svoj muzički ukus.
Bergman, Tarkovski, Kjubrik, nalaze se u Tatulinoj ,,kolekcija umetničkih filmova“. Zašto baš oni? Tatula je kao pravi umetnik fasciniran velikim ljudima koji su celi svoj život položili na oltar umetnosti. Moraš se diviti takvim ljudima, onima čija dela svetle u vremenu i mnogo godina posle smrti njihovih autora. Ovo ne važi samo za filmske autore, već za genije u svakoj vrsti umetnosti.
Zašto je glavni deo radnje smešten baš u period bombardovanja? To proizilazi iz samog koncepta trilogije Dnevnik dezertera, koja obuhvata vremenski period od aprila 1998. do 5. oktobra 2000. Naprosto se podesilo da Četiri zida i grad, drugi deo trilogije, obuhvata i period bombardovanja. Iskoristio sam tu situaciju da opišem i tamnu stranu grada i življenja pod bombama, da progovorim i o nekim osobinama ljudi koji se u ekstremnim životnim situacijama prvo ,,oslobađaju“ morala, misleći samo na sebe i grabeći sva moguća čulna zadovoljstva. Blizina smrti i neposredna ugroženost života naprosto potiru moralne obzire pretvarajući ljude u životinje koje se bore za opstanak.
Zašto glavni lik i pored svog iskustva i interesovanja za umetnost postaje diler droge? Zbog toga što ništa ne želi da ima sa ljudima, državom u kojoj živi, sistemom. On se iz Amsterdama vraća da bi prisustvovao očevoj sahrani, dakle, čini taj vrlo hrišćanski, moralni, duboko ljudski čin, a država ga za uzvrat pakuje na odsluženje vojnog roka gde on sticajem okolnosti bude ranjen i postaje invalid. Glavni junak jednu svetlu životnu perspektivu menja za štake i povredu kičme. U takvoj situaciji on je ljut i ogorčen na sve što ga okružuje. Počinje da živi po svojim pravilima postajući narko diler jer smatra da su za njegov ljudski udes krivi drugi, okruženje i sistem, i to ga u njegovoj glavi oslobađa svake društvene odgovornosti.
Inspiracija za naslov? Naslov direktno prizilazi iz uvodne pesme kojom počinje roman a koja ima funkciju prologa:
odrastao sam u mraku i gledao kako treperi svetlost oko izabranih bio spreman da eksplodiram u svom uglu i spasim svoju a možda i tvoju dušu i duše svih duša ali to je jedan već učinio davno pre mene njemu su dali šansu i razapeli ga meni su ostala samo četiri zida i grad i to je jedino što imam
Četiri zida kao usamljenost, grad kao izlaz iz toga, četiri zida kao individualnost, grad kao kolektivitet. Volim da se igram suprotnostima.
Zahvaljujemo se izdavačkoj kući Laguna i g. Zvonku Karanoviću na ukazanom poverenju.
Intervju: Vesna Radman © Kontra |
