|
 Zasićen klasičnim festivalskim konceptom Dis-Patch tim je na otvaranju u Kulturnom Centru Rex upriličio dvoipočasovni screening program Pictoplasma centriran na modernoj vizualizaciji grafičkog jezika, kompijuterskih igara, web-dizajna koji kroz impresivnu kolekciju video-radova
ekspliciraju personifikaciju karaktera novonastalih majušnih, virtuelnih bića rodjenih u digitalnom inkubatoru čija je likovna ikoničnost osemenila i ovogodišnju Dis-Patch maskotu nazvanu Deepy ( Gospodin Duboki ili Umočko ).  Posrnuće metafizičkog i reinkarnacija tehnološkog kao biološkog u uzburkanom pejzažu digitalnog bio-baroka demaskira iskustva porušenog subjekta rekreiranog kroz psihologizovane mutantske entitete nastale u braku bio-mehaničkih sinteza usendvičenih u kolekciji odličnih radova u rasponu od frenetičnog Marcondesovog odmetnutog, divljeg Tigra koji nas u potrazi za bljeskom nage stvarnosti beskompromisno oslobadja virusa virtualnosti, preko ultrazabavne violentne ekspresije Malisovog Bendito Machine do podvostručeno romantičnog završnog komada An Eye For Annai.
Lišen orgija manirizma, stilski eklekticizam ambivalentno utemeljen izmedju komičnog i tragikomičnog u Pictoplasma programu postupno razgradjuje dominantne stereotipe čineći da platno prosto zrači svežinom od napona kreativne snage i nadahnuća.  Stabenow i Geert-Jan Holbijn u projektu-instalaciji Yokomono manipulišu sa deset malih automobilskih gramofona naoružani fm predajnikom kroje igru napetosti i iščekivanja, perpetuirajući i trendirajući gledaočevu percepciju, slamajući je na nepredvidivim čvorišnim uporištima oko magnetičkog vokala Denis i Denis u temi Program Tvog Kompjutera konstantno dopunjujući muzičke varijable novim i neočekivanim. Deset automobilčića koji sa iglom kruze po ploči svaki sa svojim fm prijemnikom ne samo da pružaju izuzetnu vizuelnu zabavu, već kako se baterije polako troše postavljaju i audio izazov tolerisanja i prihvatanja šumova koji tom prilikom nastaju menjajući zvučni signal koji svaki fm prijemnik prima. Izuzetno intenizvno audio-vizuelno iskustvo koje nas na trenutak vraća u detinjstvo i isto tako katapultira u svet budućnosti kakav smo kao deca naivno zamišljali.  Drugi dan Dis-Patch Festivala donosi dekonstrukciju sveta kakav jeste konstruišući ga u svet kakav on treba da bude. Iz sveta brze hrane, plitkih emocija i numera sačinjenih isključivo iz refrena zalazimo u prostor gde vreme ne igra nikakvu ulogu a zvuk tek počinje da postoji. Svoje nastupe Alog i Trapist koriste za igru sa formom koja još ne postoji istražujući zvuke i muzičke momente podjednako koristeći digitalno i analogno u svom izražavanju.Ponovo se upoznajemo sa muzikom i njenim detaljima, improvizacijom, ponovo učimo muzički rečnik kroz male, neodoljive još nestvorene numere. 
U taj, naizgled rastrzan svet prepun konfuznih i kontraditktornih momenata Mapstation unosi ono esencijalno – melodiju. Nastupajući na sredini sale sa tračkom svetla na sebi Stefan Schneider skoro dečački ali vrlo umešno diriguje nekim od najlepših numera festivala kombinujući afrobeat i elektroniku omogucavajući novom, do sada skrivenom svetu da polako dobije svoju formu. Poslednji i najprovokativniji nastup drugog dana festivala jeste Freeform koji nastavlja stvaranje fantazije zvane novi svet dajući esencijalno- ritam. Simon Pyke nemilosrdno, hirurškom preciznošću definiše veče pružajući neverovatnu svežinu sadržanu u breakebeat i electro ritmovima Afrika Bambaate i Adam Freelanda koji su svu sakupljenu energiju oslobodili poput eksplozije supernove .
Rad sa umetnicima kao što su Brian Eno, Apex Twin i Stereolab dobija svoju kulminaciju u prepunoj sali Rexa, rušeći zidove zaraznim numerama, jedinstvenim stilom izražavanja i beskrajnim talentom. 
Igranje sa smislom i formom moderne muzike nastavlja se i trećeg dana gde se formi dodaje smisao, muzika sada potpuno formirana pokušava da nadje svoje mesto i mir.
Phonophani je priredio nezaboravno iskustvo postavljajući elektronske teksture preko snimaka iz bolivudskih filmova, maestralno povezujući zvuk i sliku dodajući četvrtu dimenziju i brutalnu realnost celom nastupu. 
Jans Jelinek zajedno sa bubnjarem Hannom Leitchmannom i gitaristom Andrewom Peklerom vraća nas korak u prošlost okrećući se ka krautrock nasledju kombinujući tradicionalne rok elemente sa elektronskim instrumentalima zamenjujući karakterističan mehanički zvuk organskim motivima čineci tako jasnim zašto je krautrock ostavio ogromno nasledje koje su prigrlili Mouse On Mars, Laika, Stereolab i Tortoise 
Predano rehabilitujući najinventivnije premise alternativne, tajne istorije popularne muzike skrivene u prašnjavim audio-memorijama digitalnog korteksa i radeći na ocrtavanju tangente u kojoj se sakuplja buljajuće mnoštvo visokosofisticirane tehnologije u kratkom spoju sa nesagledivim obiljem spiritualnog jazza, ambijentalnog daba, eksperimentalnog hip hopa, electronice, beogradski dvojac disk-džokeja Relja Bobić i Goran Simonovski, pokretači prvog soundsystema na ovim prostorima, postepeno rastresaju monotonu perverziju bezbojne istosti ovog tla, rasecajući pritom ustanovljene dekrete klaberskih pravila u jednoj muzički anoreksičnoj zemlji,dajući nam priliku da slušamo budućnost muzičke scene pre nego što ona to postane. Samo se setite da ste bili prvi. Uroš Jelić, Rastko Ivanović © Kontra - Sva prava zadržana |
